Gastritis možete sprečiti i lečiti promenom ishrane. Šta jesti, a šta ne?

Mučnina, žarenje i bol u gornjem delu stomaka prvi su pokazatelji gastritisa ili žgaravice, narodski rečeno. Reč je o bolesti izazvanoj upalom želučane sluznice.

Neke namirnice izazivaju tegobe kod svih osoba koje pate od gastritisa i vaš vam ih je lekar verojatno već zabranio.

Druga hrana može izazivati bolove samo kod jednih, dok je drugi dobro podnose. Zato je trebate naučiti prepoznati i izbaciti s jelovnika. Pripazite i na kombinaciju jela i na pripremanje hrane. Na primer, istina je da je krompir dobar za želudac, ali ne prženi. Pržena hrana usporava probavu i pojačava simptome gastritisa. I, zaboravite na takozvane “bakine savete”, jer često više štete nego koriste. Klasičan primer je mleko za koje se kaže da je prirodno sredstvo protiv kiseline. Istina, trenutno ublažava osećaj žarenja u želucu, ali samo prolazno, jer čim započne probavljanje, mleko će pojačati izlučivanje kiselina i tegobe će biti iste kao pre, ako ne i gore.

Tokom napada gastritisa, možemo sebi pomoći prehranom. Evo namirnica koje su štetne i onih koje su korisne.

Možete jesti:

Crveni feferon u prahu: U malim količinama može ubrzati probavu, a time i ublažiti simptome.

Krompir: Sadrži skrob, tvar koja smanjuje kiselost u želucu. Ali, pripazite na način pripreme: mora biti kuvan u vodi ili na pari.

Krekeri: Zaustavljaju izlučivanje kiseline, koja izaziva žarenje i vraćanje hrane.

Ne trebate jesti i piti:

Vino i alkoholna pića: Usporavaju pražnjenje želuca: što je probava dugotrajnija, jače su tegobe izazvane gastritisom.

Menta, kafa i čokolada: Nadražuju želučanu sluznicu, pojačavaju vraćanje kiseline iz želuca u usta.

Paradajz i južno voće: Sadrže tvari koje pojačavaju kiselost želuca. Pojačavaju simptome.

Nutricionisti smatraju da bi većina ljudi poboljšanjem prehrane ponovo mogla uspostaviti poželjnu, lužnatu ravnotežu organizma, kada se osećamo poletnijima, nestaju probavne smetnje, a i koža kao da nam postane čistija. Kako?  Izbegavajući teško probavljivu hranu. Najmanje pet puta dnevno jedite sveže voće i povrće, posebno mahunarke i alge.