Čak 67 košarkaša iz Evrope će nositi dresove timova iz najjače lige na svetu. Od 30 timova samo u jednom nema Evropljana
Ustaljena predstava po kojoj NBA liga predstavlja arenu isključivo za fizički dominantne igrače iz Sjedinjenih država, davna je prošlost. Evropski igrači u potpunosti su izmenili trendove, a samim tim i stil u najjačoj ligi sveta tokom prethodnih decenija, a u predstojećoj sezoni rekordno veliki broj košarkaša sa Starog kontinenta zauzeće svoje mesto pod američkim suncem.
Svega desetak dana pred start sezone jasno je da će čak 67 košarkaša iz Evrope nositi dresove NBA ligaša. To je za trojicu više nego prošle sezone, kada je 64 igrača sa našeg kontinenta nastupalo sa više, ili manje uspeha u NBA ligi. Kao što je dobro poznato, petorica Srba (Bogdanović, Bjelica, Marjanović, Teodosić i Jokić) koji su i prošle sezone branili naše boje „preko bare“ ostali su u NBA i za ovu takmičarsku godinu. Ono što jeste na ponos svima sa ovih prostora je i činjenica da od pomenutih 67 evropskih igrača, čak 17 njih dolazi sa prostora bivše Jugoslavije – dakle četvrtina svih košarkaša iz Evrope!
Od 30 ekipa koje se takmiče u ligi, 29 ima u svom rosteru za ovu sezonu barem po jednog košarkaša iz Evrope, a jedini izuzetak je ekipa Atlante Houks. Oni nemaju pod ugovorom niti jednog igrača sa našeg kontinenta, iako im je u prošloj sezoni najefikasniji i najkorisniji član bio nemački plejmejker Denis Šruder, koji je prešao u Oklahoma siti Tander.
Sa druge strane Njujork Niksi imaju tim sastavljen od igrača sa svih strana sveta, a svoj deo „Velike jabuke“ će probati da zagrize čak petorica Evropljana – Hrvat Mario Hezonja, Letonac Kristaps Porzingis, Turčin Enes Kanter i francuski dvojac Žoakim Noa i Frank Ntilikina. Los Anđeles Klipersi, gde nastupa naš reprezentativni duo Boban Marjanović-Miloš Teodosić, imaju pod ugovorom još Italijana Danila Galinarija i Poljaka Marčina Gortata. Po četvoricu Evropljana imaju na raspolaganju još trener Dalas Meveriksa Rik Karlajl (među njima i Slovenac srpskog porekla Luka Dončić) i legendarni strateg San Antonio Sparsa Greg Popović.
Upravo je Popović bio jedan od najzaslužnijih ljudi za proboj evropskih igrača na američko košarkaško tržište. Prema rečima čuvenog „Popa“, on osećao se kao dete u prodavnici slatkiša kada je prvi put na delu video jugoslovenske košarkaše Vlade Divca, Žarka Paspalja i Dina Rađu. Dovodio je u svoj tim igrače iz Evrope pre skoro 20 godina koji neće biti tek puki statisti i vodonoše, već igrači koji će lansirati franšizu iz Teksasa na sam vrh lige. I to mu je u potpunosti uspelo – u poslednjih 16 godina ovaj tim ostvario je čak 70 odsto pobeda u svim mečevima i nijednom nije propustio doigravanje u plej-ofu. Trener našeg porekla osetio je tu evropsku žicu, koja mu je donela pet naslova prvaka NBA lige (1999, 2003, 2005, 2007 i 2014. godine), a sam je u tri navrata bio proglašavan za najboljeg u ligi među svojim kolegama na klupama drugih klubova.
Jedan od ključnih šrafova iz šampionskih dana bio je francuski plejmejker Toni Parker, koji je četiri puta dizao pehar šampiona, a pored njega nikako se ne sme prenebregnuti uloga Argentinca Emanuela Đinobilija, koji iako rodom sa južnoameričkog kontinenta, karijeru je pre NBA gradio u tada najboljoj evropskoj ligi, u italijanskom Kinderu iz Bolonje. U narednoj sezoni će dres San Antonija nositi bivši igrač Partizana, Letonac Davis Bertans, Italijan Marko Belineli, Španac Pau Gasol, kao i austrijski centar Jakob Peltl.
Evropljani su u proseku među višim košarkašima u ligi, a imena Bobana Marjanovića (222 cm), Kristapsa Porzingisa (221 cm), Aleksisa Ažinse (218 cm), te Nikole Jokića, Jusufa Nurkića, Rudija Gobera, Pau Gasola, Marka Gasola, dovoljno govore u prilog tome da je Evropa i dalje najplodnije tle za razvoj igrača na centarskim pozicijama. Svi ovi košarkaši su uz visinsku prednost uspeli da se nametnu i u ostalim poljima igre. Svim ljubiteljima NBA lige dobro je poznato koliko je svestran naš Nikola Jokić, da je Porzingis prva violina Njujork Niksa, da su Mark Gasol u Memfisu, odnosno Rudi Gober u Juti, praktično kičma tima. A gde su tu još bekovi i plejmejkeri poput Miloša Teodosića (LA Klipers), Bogdana Bogdanovića (Indijana Pejsers), Darija Šarića (Filadelfija 76ers), Tonija Parkera (Šarlot Hornets), Marka Belinelija (SA Spars), Laurija Markanena (Čikago Buls), Danila Galinarija (LA Klipers) i mnogih drugih.
Ipak jedno ime evropske košarke, koje je po glasovima posetilaca sajta „ranking.com“ na prvom mestu najboljih igrača sa našeg kontinenta u NBA ligi ikada, posebno se izdvaja. Nemac Dirk Novicki (40) ulazi ove godine u svoju 21. sezonu u NBA ligi, i što je poseban kuriozitet, popularni „Dirkenštajn“ je sve ovo vreme nosio dres samo jednog kluba – Dalasa. Za čitav taj period, samo u svojoj debitantskoj sezoni 1998/99 nije imao u proseku dvocifren broj poena. Novicki je osvojio jedan naslov prvaka sa Meveriksima (2011. godine), bio je učesnik „Ol-star“ susreta čak 13 puta, a stekao se utisak da je zaslužio poziv barem u još dva, ili tri navrata. On je za sve to vreme redovno odlazio sa svojom reprezentacijom na velika takmičenja preko leta, osvajao sa njima medalje i tokom svoje blistave karijere nije imao ni najmanju moguću mrlju. Sada, verovatno, svira košarkašku labudovu pesmu, ali će još jednu sezonu ostati član najjače lige na svetu kako bi mladom Luki Dončiću lakše omogućio da prebrodi svoju „ruki” sezonu i spremi ga za mesto svog naslednika.
U analizi ne bi trebalo preskočiti vedete kao što su Vlade Divac i Predrag Stojaković, zbog kojih su građani Srbije dočekivali rane jutarnje sate, uživajući u igrama Sakramento Kingsa, a na listi su i asovi poput Hida Turkoglua, Arvidasa Sabonisa, Andreja Kirilenka, Borisa Dijaoa, Željka Rebraču, ali i one starije poput Tonija Kukoča, ili Dina Rađe.
Baš kao što je nekada bilo nezamislivo da će ne-američki košarkaši imati toliki uticaj na razvoj igre u NBA, tako je bio svojevrsni “greh” da se pomene da trener rođen van SAD može da predvodi jedan tim iz najjače lige sveta. Naš Dušan Ivković trebalo je da postane prvi neamerički trener na klupi jednog NBA tima, pošto je imao unosnu ponudu još 2002. godine da preuzme Denver Nagetse, ali je pre toga dao obećanje gazdama moskovskog CSKA da će preći kod njih, pa je dogovor, na žalost po obe strane, pao u vodu. Ta praznina je, doduše, popunjena kada je ovog leta drugi srpski stručnjak, Igor Kokoškov, preuzeo ekipu Finiks Sansa. Kokoškov je dugo “pekao” zanat u SAD, prošao je sve moguće faze razvoja, popeo sa na krov Evrope sa Slovenijom prošlog septembra, bio pomoćnik u Finiksu, Detroitu, Juti i ostalim klubovima, da bi sada dobio šansu o kojoj je čitav život sanjao. On je preuzeo tim koji je prošle sezone imao najlošiji skor u ligi (21-61), pa će biti donekle rasterećen, jer šta god da uradi svakako će biti to iskorak za tim iz Arizone. Inače Kokoškov ima i kuću u Finiksu od ranije, pa se na neki način može i reći da se vraća u mesto koje mu je i dom. Tamo će imati pomoć i hrvatskog košarkaša Dragana Bendera, a nema sumnje da bi voleo da mu je na raspolaganju i naš Bogdan Bogdanović, koji je pre odlaska u Sakramento bio zvanično košarkaš Sansa, ali nije odigrao ni minut za ovaj klub, jer je odmah nakon drafta 2014. godine trejdovan u Sakramento Kingse.
Što se ovogodišnjeg drafta tiče, još nekoliko Evropljana će probati da se pokaže i dokaže u SAD, a sve oči biće uprte u mladog Luku Dončića, koga je Atlanta birala kao trećeg pika, odakle je prosleđen u Dalas za Trea Janga. Luka stiže u Teksas kao klupski (Real Madrid) i reprezentativni (Slovenija) šampion Evrope, sa individualnim naslovom MVP-ja Evrolige u prošloj godini. Sledeći najbolje plasirani evropski pik sa drafta nalazi se tek na 25. mestu i to je Nemac Moric Vagner, zatim sledi Bosanac Džanan Musa (29. pik) koji će nastupati u Bruklin Netsima, a zanimljivo će biti videti kako će se uklopiti Grk Kostas Antetokunpo (60. pik Filadelfija 76ers), brat daleko poznatijeg Janisa Antetokunpa, koji nosi dres Milvokija i kome mnogi predviđaju da će postati u skorijoj budućnosti i najbolji košarkaš čitave lige.
Pored petorice naših košarkaša u NBA ligi ove sezone, svoju šansu od srpskih igrača čekaju još Ognjen Jaramaz, Nemanja Dangubić, Nikola Milutinov, Dušan Ristić, Rade Zagorac, sve igrači birani na draftu, ali na trenutnoj „doradi“ u Evropi. Nema sumnje i da će za neke od njih biti mesta u najjačoj ligi sveta vrlo brzo. Draft su prošli recimo i Milan Mačvan i Luka Mitrović, ali deluje da će oni svoju čitavu karijeru graditi isključivo u Evropi.
Najviše neameričkih igrača u NBA istoriji:
1.Kanada – 39
2.Srbija – 28
3.Francuska – 27
4.Hrvatska – 22
5.Australija – 20
6.Brazil, Nigerija, Španija – 17
7.Nemačka – 14
Foto: Print Screen
Izvor: PRessSerbia/Novosti
Dodajte komentar