Prekomerni turizam i klimatske promene dva su najvažnija izazova s kojima se danas susreće turistička industrija. Istražili smo koja su evropska mesta visoko podigla lestvicu po pitanju održivosti.
Tržištu zatrpanom ponudama za putovanja na fantastične destinacije suprotstavlja se rastuća svest o društvenim i ekološkim problemima. Tako putovanja, jedan od najvećih ljudskih hedonizama, postaju pitanje savesti. Na sreću, sve je više onih koji brinu o okolini te se snažno okreću održivim rešenjima. To je itekako važno za destinacije koje žele da se pozicioniraju kao mesta za društveno i mentalno blagostanje.
Kopenhagen, Danska
Kopenhagen je ocenjen kao najekološkiji grad u Evropi. S izvanrednom turističkom strategijom Tourism for Good u kojoj je održivi razvoj jedini način razvoja skladno potrebama savremenog turiste postao je merilo onoga što bi drugi trebalo da rade. Ključna je ideja da turizam nije sam sebi cilj, nego sredstvo za postizanje šireg društvenog održivog cilja i pokretač pozitivnih promena u društvu, za izgradnju boljeg grada za lokalno stanovništvo i posetioce.
S ciljem da postanu biciklistički broj 1 grad na svetu stanovnici Kopenhagena aktivno se potiču na korišćenje bicikala umesto automobila a dostupan im je i veliki te kvalitetan sastav javnog prevoza – metro, železnica i autobus.
Standardi gradnje u Danskoj su visoki, a Kopenhagen ima neke od energetski najučinkovitijih zgrada na svetu. Tu je i odličan program recikliranja pa se više od polovine gradskog otpada reciklira.
Zanimljivo je i da Danska otprilike polovinu električne energije dobija iz energije vetra, što je najveći procenat u odnosu na bilo koju drugu zemlju na svetu.
Talin, Estonija
Zelena prestolnica Evrope za 2023., Talin, jedan je od najbolje očuvanih srednjovjekovnih gradova Evrope. 2013. godine postao je prvi evropski grad koji je uveo besplatan javni prevoz za sve stanovnike te i dalje intenzivno ulažu u javni prevoz, izgradnju biciklističkih staza, nove električne tramvajske linije i električne autobuse.
Mesto UNESCO-ve svetske baštine s više od 2100 hektara zaštićenih rezervata, parkova, pa i ostrva, Talin je dom raznolikih krajolika i zajednica, na koje se treba usredsrediti tokom svoje Godine zelene prestolnice. Razvijajući neutralnu mobilnost, vlada svoje stanovnike nastoji da aktivno uključi u razvoj grada i zelene inovacije.
Dobar primer za to je autoput za oprašivače kroz Putukäväil, park od 13 kilometara koji prolazi kroz devet gradskih četvrti, povezujući biološku raznolikost s urbanizacijom.
Rejkjavik, Island
Rejkjavik se oslanja na geotermalnu i hidroenergiju, što ga čini jednim od retkih gradova koji se gotovo u potpunosti napaja iz obnovljivih izvora energije i ne koristi praktično nikakva fosilna goriva.
Gradska voda dolazi iz čistih prirodnih izvora, a toplina dolazi iz vulkanskih toplih izvora. Prevoz je osiguran autobusima na vodonik, a aktivno se podstiče pešačenje i vožnja bicikla.
Još jedna inicijativa osmišljena za borbu protiv klimatskih promena je i besplatno parkiranje za električna vozila.
Dubrovnik, Hrvatska
U katalogu projekta Interreg MED programa Evropske unije prikazan je niz primera i dobrih praksi Zajednice održivog turizma s konkretnim rezultatima, koje su uspešno ugrađene u lokalne, regionalne ili državne politike na Mediteranu, a među osam primjera najboljih praksi održivog turizma u mediteranskim destinacijama uvršten je i Dubrovnik.
Kao ključna promena prepoznato je bolje upravljanje destinacijom, ograničavanje broja kruzera u luci istovremeno na dva te mere poput osiguravanje parkinga isključivo za stanovnike, smanjenje broja stolova na javnim površinama i Smart City rešenja poput aplikacije Dubrovnik visitors s kalendarom koji upućuje na najbolje vreme za posetu istorijskom jezgru. Sve ovo, uz ostale mere koje se provode, omogućuje održiv turistički razvoj Dubrovnika i osigurava bolji kvalitet života stanovnicima.
Stokholm, Švedska
Stokholm je jedan od ekološki najosvešćenijih gradova čemu u prilog govori i činjenica da imaju najbolji kvalitet vazduha, bolji od bilo kog većeg grada u Evropi.
Čak 68 odsto stanovnika, od kojih je većina zaposlena u uslužnom sektoru, na posao ide biciklom ili pešice. Tešku industriju praktično ni nemaju.
Više od 60 odsto električne energije grad crpi iz obnovljivih izvora, a aktivno se provode i standardi energetski učinkovite gradnje, smanjujući potrošnju energije.
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/ Poslovni.hr
