Crne mačke i razbijena ogledala u istoj su kategoriji kao i otvaranje kišobrana u kući. Toliko se dugo veruje da donose nesreću da se mnogi više i ne pitaju kada je i kako praznoverje nastalo.
Prema jednom od objašnjenja, za slučaj s kišobranima “krivi” su Egipćani. Prvi kišobran zapravo je bio suncobran i nije imao nikakve veze s kišom. Bogati Egipćani nosili su sa sobom suncobrane od papirusa i perja, koji su služili kao statusni simbol.
Navodno bi otvaranjem svojih suncobrana u zatvorenom prostoru naljutili boga sunca Ra i zbog toga trpeli posledice.
I druga teorija o nesreći koju donosi otvoreni kišobran uključuje egipatsko božanstvo. Egipćani su pravili suncobrane u znak zahvalnosti na zaštitu Boginje neba Nut, koja je svojom senkom štitila stanovnike od vrućine, suše i žeđi.
Svete kišobrane mogli su da dotaknu samo odabrani ljudi. Osim toga, i stanovnici Indije i Kine smatrali su ipak da otvoreni suncobran simbolizuje nebeski svod.
Moderni kišobrani nastali su sredinom 19. veka kada je Semjuel Foks patentirao Paragon, model s čeličnim okvirom i tkaninama poput svile, pamuka i lana – kao i mehanizmom koji je olakšao otvaranje.
Kako se Foksov kišobran otvarao lakše nego njegovi prethodnici od kitovih kosti ili trske, bilo je lakše povrediti prolaznike, a u zatvorenom prostoru rizik je bio još i veći.
Najverovatnije je da je praznoverje nastalo u to vreme, kako bi se osvestila opasnost od nezgoda.
(cdm.me/pixabay)
Dodajte komentar