Novo istraživanje s univerziteta Jejl pokazalo je da su pacijenti koji su bolovali od kovida često imali veliki broj antitela koja su pogrešno vođena i koja su napadala organe, tkiva i sam imuni sistem umesto da napadaju virus.
Kada se imuni sistem dramatično bori protiv teških oblika kovida 19, često dolazi do „produženog kovida“, pojave kada pojedini medicinski problemi opstaju i dugo nakon što je virus pobeđen.
Novo istraživanje s univerziteta Jejl pokazalo je da su pacijenti koji su bolovali od kovida često imali veliki broj antitela koja su pogrešno vođena i koja su napadala organe, tkiva i sam imuni sistem umesto da napadaju virus.
Naučnici su uporedili imune odgovore kod pacijenata koji su preboleli kovid i kod neinficiranih ljudi i tako otkrili neobična antitela kod onih koji su preboleli infekciju. Ova neobična antitela su blokirala odbrambeni mehanizam tela, obrisala imune ćelije koje pomažu u odbrani, napadale telo na više frontova – od mozga, preko krvnih sudova i jetre pa do organa za varenje.
Dalji testovi otkrili su da se radi o autoantitelima koja su pacijenti imali u krvi, a koja su pogoršavala tok bolesti. Toliki je njihov broj da su pacijenti koji su preboleli kovid imali više tih antitela od ljudi koji boluju od lupusa, autoimune bolesti koju izazivaju slična antitela.
– Kovid pacijenti proizvode autoantitela koja zapravo ne sarađuju sa imunim odgovorom protiv virusa, već rade upravo suprotno – kaže Aron Ring, imunobiolog sa Jejla i autor ove studije.
– Svakako verujemo da su ova autoantitela štetna po pacijente. Njihovi štetni efekti nastavljaju se i kada se infekcija pobedi, pa se pacijenti bore sa brojnim zdravstvenim smetnjama. Ta autoantitela imaju dug vek, pa je moguće da i ona učestvuju u razvoju simptoma dugog kovida – kaže on.
Ring je u saradnji sa Akikom Ivasakijem, takođe profesorom imunologije na Jejlu, pratio 194 pacijenata i medicinskih radnika koji su imali kovid u različitim stepenima, od blagog pa do težeg oblika. Dok antitela onemogućavaju virusu da se zakači na protein, autoantitela su drugačijeg oblika i slučajno se kače na proteine koje su proizvele ljudske ćelije, piše „Gardijan“.
U studiji koja tek čeka na recenziju naučnici pišu da su kovid pacijenti imali dramatičan skok autoantitela u poređenju sa 30 zdravih medicinskih radnika koji nisu imali virus. Određena autoantitela sigurno su kod njih postojala i pre infekcije, ali ne u tako dramatičnom broju već je infekcija doprinela da njihov broj dramatično poraste.
Više od pet odsto hospitalizovanih pacijenata imalo je autoantitela koja su im onesposobila ključnu odbranu imunog sistema koju vode proteini interferoni. Ti pacijenti su razvili težak oblik bolesti.
Pojedini slučajevi bili su tako teški da su im autoantitela „gađala“ B ćelije, koje proizvode antitela za borbu sa virusom. Jedan pacijent čak je imao autoantitela koja su ga lišila ključnih T-ćelija.
Ima nekoliko tipova autoantitela i naučnici veruju da kada ih ima mnogo različitih vrsta, dolazi do teških oblika bolesti, a to su potvrdila i ispitivanja koja su sproveli na miševima.
Ovo, kažu oni, baca novu svetlost i na dugi kovid.
– Post kovid sindrom mogao bi da bude izazvan dugovečnim autoantitelima. Ako je to slučaj, mogli bi da pomognu imunosupresivni tretmani, poput onih koji se koriste za reumatološke bolesti, takođe izazvane autoantitelima – kažu oni.
Šta su autoantitela?
Autoantitela, autoagresivna antitela, autologna antitela su posebna grupa antitela sposobna za interakciju sa autoantigenima, odnosno antigenima u telu. Mogu se formirati spontano ili nakon prethodnih infekcija (na primer Mycoplasma pneumoniae).
Autoantitela se formiraju u oko 40 autoimunih bolesti koje najčešće uključuju: reumatoidni artritis, multiplu sklerozu, sistemski eritematozni lupus, autoimuno neplodnost itd, mada se u nekim slučajevima, autoantitela počinju da proizvode mnogo pre kliničkih manifestacija bolesti i genetski su predodređena.
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/ Srbija Danas
