Jaja se farbaju još od 13. veka, a zekina simbolika povezana je sa Uskrsom.
Rafove prodavnica odavno su prepunili čokoladni uskršnji zečevi i drugi slatkiši sa simbolima najvećeg hrišćanskog praznika. I dok odrasli slave kraj posta i Isusovo uskrsnuće, deca se raduju razbijanju jaja i slatkišima koje donosi uskršnji zeka.
A odakle je došao ovaj zeka i kakve on veze ima sa Uskrsom?
U Bibliji o njemu nema ni reči, pa kako je onda baš zec postao istaknuti deo jedne od najvažnijih hrišćanskih proslava ponovnog rođenja i obnove?
I za ovo postoji više teorija.
Prema jednoj teoriji, simbol zeca potiče iz drevne paganske tradicije na kojoj se temelje mnoge naše tradicije – festivala Eostre, koji je slavio boginju plodnosti i proleća. Životinjski simbol ove boginje bio je zec, koji je dugo tradicionalno označavao plodnost zbog svoje visoke stope razmnožavanja.
Lik zeca najpre je postao popularan u Sjedinjenim Američkim Državama kada su ga u 18. veku nemački imigranti predstavili u Pensilvaniji. Kada su se doselili oni su sa sobom doneli i svoju tradiciju zeca koji nosi jaja po imenu “Osterhase” ili “Oschter Haws”.
Prema legendi zec je nosio šarena jaja kao dar deci koja su bila dobra, pa su deca pravila gnezda u kojima je zečić ostavljao svoja jaja, a ponekad bi stavljali i šargarepu u slučaju da zec ogladni.
Običaj se ubrzo “primio” u Americi, a potom postao raširena uskršnja tradicija širom sveta. Kako je industrija napredovala, zec je dobio i svoju čokoladnu verziju.
Zašto uskršnji zec donosi jaja?
Iako ovo biološki zvuči potpuno pogrešno jer zec kao sisar ne nosi jaja, poenta je u drugačijoj simbolici. Naime, zec se od davnina smatrao sombolom plodnosti, ponovnog rođenja i novog života.
Posmatrano iz hrišćanske perspektive, uskršnja jaja predstavljaju Isusovo uskrsnuće i njegov izlazak iz groba.
A pred završetak posta, ljudi su još od 13. veka započeli sa tradicijom ukrašavanja i bojenja jaja, da bi njihovo jedenje bilo što svečanije na sam Uskrs.
A kako izgleda uskršnji zec – obično se prikazuje kao beli zec s dugim ušima, često obučen u šarenu ljudsku odeću.
Negde čak postoje i uskršnja kukakavica (Švajcarska), uskršnja lisica i petao (u nekim delovima Nemačke).
Sigurni smo da ni kod nas Uskrs neće proći bez bar jednog čokoladnog zeca.
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/ Prva.rs
Dodajte komentar