Kada biste čuli da će se u osnovnim školama na časovima srpskog jezika obrađivati emotikoni – možda biste reagovali jednim LOL. Ovaj savremeni uzvik je dovoljno rasprostranjen, da ne iziskuje poseban prevod.
Iako je emodžilogija daleko od toga da postane posebna grana lingvistike, nekakav podoblik ove oblasti će se ipak izučavati – i to u okviru srpskog jezika.
Kako prenosi list Blic, od naredne školske godine, učenike drugog i šestog razreda čeka manje lektire i književnih dela za obradu, a jedna od novina je i da će broj časova biti posvećen razvijanju jezičke i kulture pisanja, u šta spada i obrađivanje emotikona.
Zamenica direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) Dejana Milijić Subić, izjavila je za Tanjug da je „ograničen jezički izraz jasan problem“.
„To nije problem samo kod nas, već svuda u svetu gde internet caruje. Veliki broj časova biće posvećen razvijanju jezičke kulture i kulture pisanja, obrađivanja emotikona pravim rečima“, kaže Milijić Subić.
„LOL“ možda nije dovoljno
Zamenica direktora Zavoda dodaje da više „nije dovoljno reći da je nešto ‘LOL’ ili ‘haos’, već je potrebno rečima objasniti šta je doživljaj koji stoji iza toga“.
Međutim, Svetlana Medar, nastavnica srpskog jezika u Osnovnoj školi „Učitelj Tasa“ u Nišu i predsednica Društva za srpski jezik i književnost grada Niša ima malo drugačiji pogled na razvoj i upotrebu jezika.
„Komunikacija ne može biti štetna. To što neko ne radi po pravilima na koje smo mi navikli, ne znači da nije u pravu“, kaže Medar za BBC.
Pojašnjava da je bolje da deca u komunikaciji koriste reči, forimiraju rečenice i stil izražavanja, ali da je jednako bitna i „namena poruke“.
„Kada pogledate, mi u usmenoj komunikaciji skraćujemo rečenice, formiramo nepotpune, podrazumevamo subjekte – to su drugi uslovi u kojima se komunikacija dešava“, kaže Medar.
Šta sve može da se kaže uz pomoć emodžija?
Emodžiji su ovladali našim tastaturama i čet prozorima. Toliko su popularni da je o njima čak 2017. snimljen dugometražni animirani film, koji je, i uz izuzetno negativne kritike, zaradio 217 miliona dolara.
Bili u gužvi ili ne – često u komunikaciji svoja mišljenja, stavove, odluke, pa čak i porudžbine hrane izražavamo preko minijaturnih slika.
„Jezik je živa materija koja teži ekonomiji i ta priroda jezika je jedna činjenica koju ne treba zanemariti“, smatra nastavnica Medar.
Ali kako radnici u prosveti mogu da pomognu pri razumevanju i korišćenju digitalnih zamenica za emocije?
„Ideja je da se deca opismene i da koriste emotikone, to jest da znaju da ih koriste na pravi način.“
Kultura, kao i način života su se promenili poslednjih decenija, ističe profesorka Medar i dodaje da „jezik mora to da prati“.
„Mi treba da obrazujemo decu koja će biti sposobna da u više oblasti stvaraju i rade. A jezik je sigurno oblast u kojoj se može kreirati i stvarati.“
Jezik u koraku s tehnologijom
Medar ističe da kod većine dece trenutno postoji problem sa fondom reči.
„Ako napravite jedan presek, videćete kako je to skromno za njihov uzrast.“
Međutim, iako zanemaruju jezik i takav tradicionalni oblik komunikacije, deca razvijaju i dopunjuju njihova znanja u drugim oblastima.
„Moramo da napravimo i presek u digitalnoj tehnologiji i kada bismo to uradili, deca bi se našla u nekom vrhu te liste, ukoliko možemo da rangiramo njihova znanja. Pogledajte recimo Jutjub i to kako deca ‘troše’ svoje vreme, i videćete da oni zapravo kreiraju u multimedijima“, kaže Medar.
Spoj jezika i tehnologije vidi kao gotovo savršenu formulu za uspeh u daljem obrazovanju, ali ističe da nastavni kadar u Srbiji, nažalost, „nije u dovoljnoj meri obučen da prati tehnologije na istom nivou na kom to rade i deca“.
„Ja bih stvarno bila presrećna da u svim školama postoje uslovi i da su nastavnici osposobljeni da tehnologije koriste na pravi način.“
Manje lektire za veći učinak
Kako navode u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, drugi deo reforme jeste manji broj književnih dela koje će đaci obrađivati u nastavi. Na taj način će, tvrde u Zavodu, „učitelji i nastavnici imati dovoljno vremena da sa učenicima dobro urade književno delo, a ne da ga samo pretrče“.
Tako je za učenike šestog razreda, ukupan broj književnih dela smanjen sa 41 na 31.
Zamenica direktora ZUOV objašnjava da je bilo izmena u izbornom programu, ali da „nacionalni korpus književnih dela nije menjan“.
Svetlana Medar kaže da je zadovoljna izmenom, ali kao najveći problem ističe „veoma mali broj časova“ srpskog jezika.
„Meni je potrebno 13 časova srpskog jezika, maternjeg, kao što je to u zapadnim sistemima, ali problem je što mi posle petog razreda dobijamo samo četiri.“
Dodaje da profesori srpskog jezika već godinama traže povećanje fonda časova.
„Jezička kultura je nepravedno zanemarena oblast i ovakvim programom se ona delimično poboljšava, ali za nekakav izuzetan rezultat je potrebno mnogo više vremena“, kaže Medar.
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/Luftika.rs
Dodajte komentar