Glumica Dragana Mićalović iskreno je sinoć je u emisiji “Goca šou” na televiziji K1 Goci Tržan i gledaocima otkrila svoje najdublje emocije, strahove i želje.
– Bio je raspisan poziv za kasting u svim srednjim školama i bilo nas je više od 500 prijavljenih. Ja sam dobila ulogu. Zvala sam tatu i rekla mu da sam dobila ulogu, on je bio na pecanju tada, i samo mi je spustio slušalicu – kaže mlada glumica.
– Opet sam ga pozvala, a on mi je rekao: “Ja neću preživeti još jednu glumicu u kući”.
Dragana je otkrila da otac njoj i sestri Slobodi nije dozvoljavao da idu u školu glume.
– Nije želeo niti je Bobi i meni dozvoljavao da se bavimo glumom, jer je znao da je baviti se ovim poslom i imati porodicu prilično teško. Pokušavao je dugo da me odvrati od glume. Mislili su i on i majka da će to brzo da mi dosadi, a ja sam odmalena želela da budem glumica. Tata je imao ideju da mu jedna ćerka bude muzičarka, druga glumica, a treća slikarka. A moj čiča Gliša nije čak ni ličio na čiča Glišu. Nikako nisam mogla da mu objasnim da nisam talentovana za slikanje. Ali, morale smo da mu srušimo iluzije – kazala je Dragana na K1.
Uprkos prvobitnom protivljenju, Dragana kaže da je baš od oca dobila najvažniji profesionalni savet.
– Rekao mi je: “Sine, ja sam bio glumac i uspeo sam da sačuvam svoje dostojanstvo”. E, ja to želim, jer biti poznat i biti priznat su dve potpuno različite stvari – rekla je Dragana Goci Tržan.
Otkrila je iskreno i sa čime još uvek ne uspeva da se izbori:
– Ne mogu još uvek da se izborim sa tim da me neki ljudi ne vole. Volela bih da dođem do tog stadijuma da mi bude važno da me neki vole. Ali, još uvek me boli kada čujem da me neko ne voli – rekla je Dragana, a na Gocino pitanje da li je zaljubljena, glumica je rekla:
– Ja sam uvek zaljubljena. To jest, nisam zaljubljena, ja volim. Prvi put volim ovako.
Dragana je progovorila i o svom detinjstvu.
– Kao najmlađa od nas tri, ja sam bila mezimče ali nisam bila razmažena. Velika je razlika između nas, sestre su od mene starije deset i 12 godina, a kada te roditelji dobiju u kasnijem periodu života, prepuste te sebi. Mama je rano počela da radi nakon što me je rodila, jer sam imala njih dve koje su me čuvale – kazala je Dragana u emisiji “Goca šou”.
– Kada su one otišle da studiraju u Beograd ja sam imala sedam godina. I sve sam sama u kući radila. Vaspitavane smo kao i moja majka, a to je da od onog trenutka kada sam možeš neke stvari da uradiš u kući, da pomogneš porodici, ti to i treba da uradiš. Nisam kuvala ali za sobom sam znala da operem, spremim, sebi napravim doručak. U smislu ljubavi koju sam dobijala me jesu razmazili. Kada su sestre otišle na studije, ja sam bila kao jedinica.
Dragana Mićalović kazala je i da bi njenim roditeljima ove godine bilo 45 godina braka.
– Zbog toga sam sigurna da postoji “do kraja života”, ali ljudi me konstantno demantuju. Dođe se do neke granice, ali taj neki stepenik nikako da se preskoči. Ne znam ima li takvih ljubavi kakvu su imali moji roditelji. Oni su živeli drugačije, zarad porodice su se uvek trudili da reše razmirice i probleme. Toga danas fali. Ne fali ljubavi nego fali vremena i hrabrosti. Ali, ja uvek maštam i verujem, i ne želim to nikada da izgubim. Tako mi je lakše da živim. A to što smo mi danas jake, što se borimo, same sebe izdržavamo i ne treba nam muškarac, to nije hrabrost, to je “moram da se snađem i moram da se borim”.
Ja sam medijima bila zanimljiva zbog sestre Bobe i zeta Vojina Ćetkovića, rekla je Dragana Goci Tržan na K1.
– Razmišljala sam često kako će se svaki moj neuspeh pripisati njima. Nisam više želela da budem naturščik i “ona tamo što je došla preko sestre”. Samo moja mama zna koliko sam noći zbog toga proplakala. Zato sam upisala glumu sa 28 godina. Do tada sam sve radila po osećaju, ali glumac mora da zna šta radi, da zna analizu lika, dela… Meni to sve danas mnogo pomaže. Potpuno sam podetinjila na studijama – rekla je poznata glumica.
– Boba i ja se nikada nismo zajedno slikale ni za jedne novine, nikada nismo zajedno davale intervju. Ona je mene pustila da se sama snalazim, da se sama izborim i izađem iz njene senke. Priznala mi je jednom da joj je bilo jako teško i da je pitala Vojina: “Šta ako ne uspe?” A Vojin joj je rekao: “A šta ako uspe?” Bila mi je velika podrška, najveća. I danas je.
Dodajte komentar