fbpx
RAPSODY TRAVEL
Lifestyle News VIP

DRAGAN NIKOLIĆ: I KADA BUDEM MRTAV I BEO, ŽELIM DA…

RAPSODY TRAVEL

milena-dravic-i-dragan-nikolic-1396434633-31870

DRAGAN NIKOLIĆ PREMINO JE U 73. GODINI U BEOGRADU. Jutros je nebesko pozorište dobilo sjajnog glumca. Legendu. Dragan Nikolić, čovek čije filmove su sa jednakim uživanjem gledale i bake i njihovi unuci, umro je u 73. godini. Jedna njegova izjava pokazuje kako je živeo.

U intervjuu koji je Nikolić dao Novostima pitali su ga da li su mu se ispunili snovi. Njegov odgovor sada kada ga više nema posebno pogađa:

  • Jesam sanjao posao kojim ću se baviti, to je istina. I moji su se snovi ispunili. Kao glumac verovao sam u sebe, imao sam želju da pobedim, ali i da pobedim sebe. A i to može da bude opasno – ako ti se ispune svi snovi, postane dosadno. Meni još nije dosadno. Ja sam kroz čitavu karijeru nastojao da, na neki način, u sebe utkam ono što je pisalo na špici prvog filma u kome sam igrao. A pisalo je: “I kad budem mrtav i beo, ja bih ipak hteo da kakva-takva svetiljka budem.”

Bio je. Živeo je kao gospodin. Veliki umetnik, mudar i pristojan čovek. Bio je primer svim ljudima iz javnog života kako se čuva dostojanstvo.

Svetlo, ono životno, jeste sećanje na velike ljude koji su pokazali put. Bio si svetlo, Gago.

Ta svetiljka se neće ugasiti.

Nikolić je preminuo je jutros u bolnici u Beogradu, operisan je u februaru 2015. godine na Klinici za digestivne bolesti Kliničkog centra. U maju mu se stanje pogoršalo i primljen je u Klinički centar u teškom stanju, ali su lekari uspeli da mu spasu život.

Od tada je, uz manje prekide, bio na stalnom bolničkom lečenju.

Rođen je 20. avgusta 1943. godine u Beogradu, od oca Dušana koji je poreklom iz Berana i majke Jelene. Njegova majka je poreklom iz Jagodine. Draganovi preci su se u prošlosti prezivali Živkovići, međutim njegov deda Radonja je promenio porodično prezime u novo Nikolić po pradedovom imenu Nikola. Dugo vremena mnogi nisu znali njegovo kršteno ime Dragoslav koje mu je dodelio kum na krštenju.[1][2] Stariji brat mu se zvao Miroslav koji je i bio njegov uzor. Odrastao je na Crvenom krstu. Nakon završene osnovne škole upisao je Četrnaestu beogradsku gimnaziju koju nije završio jer je bio premešten u Ekonomsku školu. Posle dve godine provedene u srednjoj školi polagao je i položio prijemni ispit na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju i tada kao sedamnestogodišnjak bio najmlađi student. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Filmsku karijeru otpočinje 1964. godine manjom ulogom u filmu “Pravo stanje stvari”, tada je potpisan krštenim imenom Dragoslav Nikolić. Zasluge za izmenu nadimka na mestu imena duguje grešci na kraju televizijske serije “Dovoljno je ćutati” iz 1965. godine kada mu je u kaironu za uloge umesto imena stavljen nadimak koji će obeležiti njegovu karijeru.
Prvu značajniju glavnu ulogu ostvario je ulogom sezonskog radnika labilnog morala koji pogine, a da nije našao svoje mesto u društvu i u životu (osobine i mnogih njegovih kasnijih likova) u filmu “Kad budem mrtav i beo” (1967) Živojina Pavlovića, za koju je (s onom u filmu “Tri sata za ljubav”, (1968) F. Hadžića) nagrađen diplomom na festivalu u Puli 1968. Glumačko sazrevanje, sa nizom uspelih kreacija likova iz svoje generacije, donosi mu 1985. Oktobarsku nagradu grada Beograda za „kreativnu sposobnost da uzbudljivo predoči lik velikog psihološkog raspona“ (uloga nasilnika Gare u filmu “Život je lep” B. Draškovića).
Glavne i veće sporedne uloge ostvario je u više od trideset filmova; ističu se još „Horoskop“ (B. Drašković, 1969); „Bube u glavi“ (M. Radivojević, 1970), „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji“ (B. Čengić, 1971), “Mlad i zdrav kao ruža” (J. Jovanović, 1971), „Bez reči“ (M. Radivojević, 1972, Car Konstantin u Nišu), „Kičma“ (V. Gilić, 1975), “Nacionalna klasa” (G. Marković, 1979, Car Konstantin), “Ko to tamo peva” (S. Šijan, 1980), „Banović Strahinja“ (V. Mimica, 1981), gde je za ulogu turskog pljačkaša Alije nagrađen Zlatnom arenom u Puli, „Sezona mira u Parizu“ (P. Golubović, 1981), „Nešto između“ (S. Karanović, 1983), “Balkan ekspres” (B. Baletić, 1983), „Obećana zemlja“ (V. Bulajić, 1986), “Poslednji krug u Monci” (A. Bošković, 1989), “Original falsifikata” (D. Kresoja, 1991).
Nastupa i u kratkim igranim filmovima te na televiziji; veliku popularnost kod mlađe publike doneo mu je lik Prleta iz filmova i televizijskih serija “Otpisani” (1974) i “Povratak otpisanih” (1976), režisera Aleksandra Đorđevića, a istakao se i u seriji šou programa “Obraz uz obraz”, zajedno sa suprugom Milenom Dravić.
Godine 2000. dodeljena mu je Nagrada „Pavle Vuisić“, koja se dodeljuje glumcu za životno delo.
Od septembra 2011. do 2013. godine, bio je voditelj popularnog svetskog kviza „Multimilioner“ na TV Pink.

Loading...

Video nedelje

Maya Berović - Zmaj (Official Video)

Oaza komfora i stila u srcu Beograda!

REZERVIŠITE SMEŠTAJ ZA VAŠE SLEDEĆE PUTOVANJE

Booking.com

AUTO PLAC “DB AUTO”-ODLIČAN IZBOR POLOVNIH AUTOMOBILA

LAJKUJTE NAŠU FACEBOOK STRANICU!

Uživajte u odličnom ROYAL WELLNESS CENTRU!

Vremenska prognoza

Priključite se PRess Serbia grupi

PRess Serbia Group
Javno group · 353 članova
 

Pridružite se grupi

 

Oficijalna grupa stranice PRessSerbia

Prijatelji sajta


BG online

Vesti Dana

class=

Iskoristite stalne popuste-Ulepšajte se!
ageless

Close