Vodeći naučni institut dr Vladimira Cizelja: svetski koncept “Pametnog grada” može se primeniti i kod nas
Zamislite grad u kojem je bezbednost na najvišem nivou, u kojem ne morate da čekate zaglavljeni u saobraćajnoj gužvi, niti da gubite vreme tražeći parking mesto. U takvom gradu svetla na ulicama se pale samo kada ima vozila i pešaka, a energija se štedi kada je ulica prazna. Javne službe rade brzo i efikasno i stižu na mesto na kojem je potrebna njihova intervencija u najkraćem mogućem roku pametno proračunatim putem.
Sve ovo nije grad iz mašte već koncept pametnog grada kakav postoji u svetskim gradovima kao što su Oslo, Kopenhagen, Boston, Amsterdam, Njujork, London, Singapur, Dubai, Barselona… Šta čini jedan grad pametnim gradom i koja tehnologija je potrebna za njegovo funkcionisanje pokazaćemo na primeru komponenata koje kod nas razvija institut VLATACOM koji dugi niz godina uspešno vodi dr Vladimir Cizelj. Stručnjaci sa ovog instituta razvijaju rešenja najnovije tehnologije koja će, nadamo se, zaživeti i kod nas.
Rešenja ovog instituta već primenjena u svetu
Pametni gradovi u svetu rade na principu rešenja koja spadaju pod Internet stvari (Internet of Things) koja optimizuju infrastrukturu i javne službe tako što uključuju i angažuju građane da učestvuju u njihovom funkcionisanju. To su senzori, mreže, aplikacije i druga sredstva koja prikupljaju podatke. Prikupljeni podaci o utrošku energije, toku i obimu saobraćaja, ili stepenu zagađenja javno su dostupni svima tako da građani mogu lako doći do njih preko javnih mreža kojima svi imaju slobodan pristup. Ove podatke građani i preduzetnici mogu iskoristiti za svoje potrebe.
Dr Vladimir Cizelj i eksperti sa instituta VLATACOM imaju iskustva sa projektima koji se tiču tehnologije pametnih gradova. Naime, oni su ovakve sisteme već implementirali u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Luandi i Taškentu. Za one koji nisu upoznati sa radom ovog instituta, treba reći da VLATACOM postoji od 1997. najpre kao privatna kompanija, a potom se transformisala u sertifikovani naučno-istraživački centar da bi danas bio vodeći naučni institut sa oko 150 zaposlenih stručnjaka među kojima ima inženjera i univerzitetskih profesora. VLATACOM je prvi i jedini privatni razvojno-istraživački naučni institut koji deluje u ICT oblasti odnosno informaciono-komunikacionih tehnologija.
Kontrola saobraćaja u pametnom gradu
Kao što smo već napomenuli, pametan grad ne čini samo dobro upravljanje saobraćajem, ali ovaj segment jeste njegov veoma važan deo. Sistemi za prepoznavanje lica i registarskih tablica definitivno bi smanjili broj prekršaja i krivičnih dela. Vozila koja prolaze kroz crveno svetlo, kreću se brzinom većom od ograničenja, vozila koja su već opterećena kaznama, kao i osobe za kojima traga policija lako bi bili uočeni i prepoznati. Tehnologija pametnog grada identifikuje sve što je potrebno, mnogo brže i preciznije nego ljudsko oko.
Prema rečima dr Vladimira Cizelja, nema prepreka da se svetski koncept pametnog grada primeni i kod nas. No, ostaje da se vidi da li će političari i urbanisti primeniti ovakve sisteme i u našim gradovima.
ORAO – sistem koji nadgleda, prepoznaje, analizira i deluje
Ovaj sistem razvijen na institutu dr Vladimira Cizelja čiji je naziv nastao skraćeno od Observe, Recognize, Analyze i Operate predstavlja sistem koji obuhvata video-nadzor, optičke sisteme, radare i senzore osetljive na pokret.
Ova platforma detektuje incident, a sistem potom deli informaciju sa drugim sistemima tako da se brzo deluje u cilju rešavanja problema. Kontrolni centar je u ovakvom sistemu mesto sa kog se upravlja semaforima, izračunava se i pokazuje najkraća ruta, upravlja se slobodnim parking mestima, detektuje se neuobičajeno ponašanje ili zagađenje. Iz kontrolnog centra se reguliše i brz prolazak prioritetnih vozila koja imaju intervencije i sl.
Koji trendovi vladaju u svetskim metrolopolama kada govorimo o pametnim gradovima? Na ekranu svog mobilnog telefona građani mogu da vide u realnom vremenu informacije vezane za razne gradske službe – sve neophodne ikonice, mape, kao i podatke o saobraćaju i vremenskim uslovima. Tako na primer, mogu saznati sve o prosečnoj brzini u različitim gradskim distriktima i tunelima, temperaturi, padavinama, javnom prevozu i parkingu.
Nakon kratkog uvida u tehnologije koje inženjeri sa instituta dr Vladimira Cizelja usavršavaju kod nas, nije teško zamisliti kako bi izgledalo biti građanin pametnog grada. Senzori koji nadgledaju saobraćaj, aktivnost pešaka, kvalitet vazduha, kao i sistemi za upravljanje uličnom rasvetom u cilju racionalne upotrebe – pojačavanja i prigušivanja po potrebi, komponente su koje bi činile život u gradu efikasnijim, lakšim i bez bespotrebnog rasipanja resursa. Iznajmljivanje javnih bicikala, pametne kante koje usisavaju smeće vakuumom kada se senzor oglasi – sve su ovo elementi pametnog grada koje se nadamo da ćemo u bližoj budućnosti imati kao deo svoje svakodnevice. Ove komponente platforme pametnog grada smanjile bi upotrebu vozila na ulicama, trošenje goriva i što je najvažnije – zagađenje.
Foto:pixabay
PRessSerbia
Dodajte komentar