Već decenijama u svetu vlada mišljenje da su ugljeni hidrati veoma loši za zdravlje celokupnog organizma i da su najveći krivci za gojaznost kod mnogih osoba. Međutim, postavlja se pitanje da li je, i u kojoj meri, ovako nešto tačno. Koliko su zapravo ugljeni hidrati štetni i da postoje oni koji mogu biti dobri za čoveka?
Dobra vest je da su, za razliku od prostih ugljenih hidrata koje je preporučljivo izbegavati u svakodnevnoj ishrani, složeni ugljeni hidrati u hrani i te kako korisni i zdravi za ljudski organizam iz više razloga. Njihova uloga u ishrani čoveka je od velikog značaja.
Kako bi saznali zašto su složeni ugljeni hidrati dobri za čoveka i na koji način ih je najbolje konzumirati, u cilju održanja celokupnog zdravlja, ali i čuvanja ili postizanja vitke linije koju mnogi već dugo priželjkuju, odgovorili smo na neka od najčešćih pitanja vezanim za ovu temu.
#1 Šta su ugljeni hidrati i kako utiču na organizam?
Pre svega, ugljeni hidrati se definišu kao najrasprostranjenija jedinjenja u živom svetu. To su šećeri koji se, shodno stepenu složenosti, dele na četiri kategorije: monosaharide, polisaharide, oligosaharide i disaharide. To su biološki molekuli koji vrše brojne funkcije u gotovo svim živim organizmima, i tenički gledano predstavljaju hidrate ugljenika.
Oni mogu biti u vidu šećera, koji se dele na: fruktozu, saharozu i galaktozu, a mogu da se nađu i u vidu skroba i vlakana. Uprkos mišljenju da su ugljeni hidrati štetni i za zdravlje i vitku liniju, one zapravo predstavljaju nutritivne vrednosti koje se drugačije nazivaju i pravim gorivom za organizam.
Zdravi šećeri su nešto što čoveku pruža neophodnu energiju i optimalnu funkcionalnost mnogih fizioloških procesa u organizmu. Oni spadaju u čuvene makronutrijente koji obuhvataju i masti i proteine.
Kada se ugljeni hidrati unesu u organizam, pankreas počinje da luči insulin koji omogućava aminokiselinama da uđu u ćelije gde će se iskoristiti za energiju, a suprotnom biti deponovane u obliku glikogena, odnosno u stvaranje sala. Što se manje inicira lučenje insulina, to će ga telo bolje koristiti.
#2 Zašto su složeni ugljeni hidrati korisni za zdravlje?
Ono zbog čega se složeni hidrati, koji se drugačije nazivaju i zdravim ugljenim hidratima, najviše preporučuju u svakodnevnoj ishrani čoveka, jeste što predstavljaju veliki izvor energije koja je svima neophodna za dobro funckionisanje i obavljanje raznih poslova tokom dana.
Najzdraviji vid ugljenih hidrata predstavljaju upravo vlakna koja imaju veliku ulogu u odličnom uticaju na crevnu floru i na celokupan digestivni sistem kod čoveka. U pitanju je vlakno pod nazivom “oligofruktoza” koji, zajedno sa probiotskim kulturama, utiče na povećanje dobrih bakterija u digestivnom sistemu i pruža mu adekvatnu zaštitu. Vlakna imaju tu moć da obnavljaju i čuvaju crevnu floru od raznih štetnih materija.
#3 Koje namirnice sadrže zdrave ugljene hidrate?
Zdravi ugljeni hidrati se mogu pronaći u velikom broju namirnica. Pre svega, najviše se mogu naći u voću, povrću, krompiru i mahunarkama. Sve što se odnosi na ovakvu vrstu hrane je zdravo i korisno za organizam.
U najbolje i najzdravije namirnice takođe spadaju i pasulj, sočivo, ovsene pahuljice, testenina, kinoa, ječam, ovas, bundeva, itd. Sve ono što sadrži određenu dozu zdravih ugljenih hidrata koji obezbeđuju adekvatnu energiju i odlično funkcionisanje organizma jeste od velikog značaja da se uvrsti u svakodnevnu ishranu.
#3 Koji je preporučen unos zdravih ugljenih hidrata?
Pored toga što je važno šta jedete, najvažnije je da znate koliko je dobro konzumirati tu određenu hranu. Opšte je poznato da je sve ono što se preterano konzumira veoma štetno. Zato je adekvatna mera zdravih ugljenih hidrata od suštinskog značaja za zdravu i uravnoteženu ishranu.
Koliko je zdravo unositi ove ugljene hidrate, može biti individualno i da zavisi od više faktora kao što su: godine života, stepen obavljanja fizičke aktivnosti, sam stil života, procenti masti u telu, itd. Sve to utiče na glavno pitanje – koliko je preporučeno unositi ugljene hidrate u organizam.
Međutim, postoje neka opšta pravila koja se odnose na količinu unosa. Najpre, ukoliko je reč o mladom momku koji aktivno trenira, dozvoljena doza ugljenih hidrata koje unosi u organizam je znatno veća u odnosu na osobu koja nije fizički aktivna i koja ima višak masti. Takođe, osoba koja želi da se ugoji, unosiće veću količinu ugljenih hidrata.
Ukoliko je u pitanju starija osoba od pedeset godina, koja se pritom ne bavi nikakvim sportom i želi da se vrati u formu, ne bi trebalo da konzumira ugljene hidrate, odnosno može u veoma umerenim količinama. Ovakve osobe bi trebalo da pripaze na funkcionisanje insulina u organizmu.
Dakle, suština kod unosa zdravih ugljenih hidrata se isključivo bazira na individualnom nivou, shodno potrebama. Neko opšte prihvaćeno mišljenje jeste da zdravi ugljeni hidrati treba da budu 60% od ukupnog dnevnog unosa kalorija, dok neki misle da je optimalan dnevni unos između 10 i 20% od svih kalorija na dnevnom nivou.
Unosite onoliko zdravih ugljenih hidrata koliko vam prija
Kao što je to slučaj sa svim stvarima u životu, najvažnije je da procenite sami koja količina zdravih ugljenih hidrata prija vašem organizmu. Testirajte svoj organizam, probajte sa različitom količinom unosa ugljenih hidrata na nedeljnom nivou kako bi definitivno utvrdili šta vam lično najviše odgovara.
Jednom kada utvrdite sa kakvim kalorijskim unosom se najbolje osećate u svojoj koži, znaćete kako da osmislite svoj dnevni jelovnik koji će vam omogućavati normalno funkcionisanje organizma u svakom trenutku tokom dana.
Foto: Promo
Izvor: PRessSerbia
Dodajte komentar