Iako na prvi pogled deluju isto, đelato i sladoled se značajno razlikuju — ne samo po ukusu, već i po sastavu, temperaturi, količini vazduha i načinu pripreme.
Italijani smatraju da je đelato više od deserta – to je deo njihove kulture, umetnosti i tradicije, piše Blic.
Manje masti, više ukusa
Đelato sadrži manje mlečne masti — između četiri i osam odsto, dok prosečan industrijski sladoled sadrži između 10 i 25 odsto. Zbog toga đelato ima laganiju teksturu i omogućava aromama da dođu do izražaja.
Pored toga, servira se na višoj temperaturi (oko -12°C), pa nije tvrd kao sladoled, koji se čuva na -18°C. Niža količina masti i toplija temperatura zajedno čine da se ukusi jače i autentičnije osećaju.
Vazduh pravi razliku
Još jedna važna razlika je količina vazduha, tzv. overrun. Đelato sadrži mnogo manje vazduha (15–25%) u poređenju sa sladoledom, koji može sadržati i do 50 odsto.
Rezultat je gusta, kremasta struktura đelata koja se ne kugla već se oblikuje lopaticom. Takođe, đelato se pravi u manjim količinama, najčešće svakodnevno, bez upotrebe industrijskih aditiva i jaja – osim u specifičnim ukusima.
