Disanje je najprirodnija stvar na svetu. Mi dišemo, bez razmišljanja, oko 20 hiljada puta dnevno. Od prvog daha, deca to rade po prirodi, koristeći dijafragmu međutim, ova instinktivna sposobnost da pravilno dišemo smanjuje se sa godinama. U tekstu koji sledi doznajte kako praksa disanja menja život.
Emocionalne povrede, stres, nepravilno držanje tela i neugodna odeća uzimaju svoj danak. Praktičari u disanju veruju da je „abnormalno disanje“, navika koju razvijamo dugi niz godina, odgovorna za povećanje stresa i anksioznosti, smanjenje nivoa energije i kardiovaskularnog zdravlja.
Ali postoje neke dobre vesti: gurui za disanje su sigurni da se ove promene mogu preokrenuti i još jednom naučiti kako pravilno disati. Danas mnoge zapadne kompanije nude lekcije o disanju svojim umornim zaposlenicima koji žele da se oslobode stresa i smire na radnom mestu. Zaposleni u Google-u i kompaniji Nike uče da dišu uz ritmičku muziku.
“Način na koji dišemo i izdišemo je usko povezan sa svim sistemima i funkcijama tela”, objašnjava osnivač svesnih praksi disanja. Kada shvatite kako da pravilno koristite svoj dah, možete da promenite kvalitet svog života u mnogim oblastima. ”Stuart Sandeman, trener za transformaciju disanja, objašnjava da naš sistem odgovora na stres može biti „hakovan“ jednostavnim menjanjem obrasca disanja. Ubrzano disanje je glavni znak panike. Ali kada izdišemo duže nego što dišemo, a prilikom udisanja koristimo dijafragmu – to usporava rad srca. U takvom opuštenijem stanju možemo bolje odgovoriti na stresne situacije. ”
Sandeman je siguran da postoji jasna veza između disanja i naših emocija. “Postoji jedna stvar koja je svojstvena ljudima, za razliku od drugih sisara, to je sposobnost da zadržite dah kada smo ljuti, čujemo loše vesti ili moramo da zadržimo suze.” Odlaganja disanja se takođe koriste u praksi disanja i mogu biti korisna ako ih naizmenično menjate sa udisajima i izdisajima. On savetuje da pre stresne situacije koristite takozvano “kvadratno disanje” da smirite živce. U ovoj tehnici, dah je podeljen na četiri jednaka dela, nalik stranama kvadrata. Između njih – pauze.
- Zatvorite oči i polako dišite kroz nos, brojite do četiri. Fokusirajte se na to kako vazduh ulazi u pluća.
- Zadržite dah dok udišete i polako brojite do četiri.
- Počnite polako izdisati, odbrojavajući četiri sekunde.
- Ponovite vežbu najmanje 4 puta ili dok ne osetite da ste se smirili.
Ovu tehniku preporučuju sportistima pre takmičenja, pre važnih pregovora, intervjua i neposredno pre neprijatnih razgovora.
Disanje u stresnoj situaciji
Ova praksa pomaže da se prevaziđu napadi panike, nesanica, anksioznost i bol. Kao štopericu, koristimo naš unutrašnji sat – ritam našeg srca.
- Sednite i zatvorite oči.
- Osetite puls na zglobu.
- Udahnite i izdahnite u ritmu svog srca, koristeći kao vodič 5 udara za svaki udisaj i izdisanje
- Pokušajte da ne udahnete grudima već dijafragmom. „Ova vrsta disanja stvara unutrašnje vibracije koje teraju telo da shvati da ste sigurni“, kaže Sandeman.
Dah za gubitak težine
Dr. Libi Viver podseća da hormoni stresa, adrenalin i kortizol, doprinose nakupljanju masti u telu. “Duboko lagano disanje, koje aktivira dijafragmu, govori telu da ste sigurni i sprečava razvoj hormona stresa koji uzrokuju nakupljanje masti. Vežbajte dijafragmalno disanje tako da se vaš želudac pomiče napred i natrag desno ispod gornjeg dela grudi. Počnite sa disanjem, dopustite da se donji abdomen proširi, a zatim zamislite (nastavite da dišete polako) da se abdomen širi do tačke gde počinju rebra.
Nastavite da udahnete polako dok se ne osetite kao da gornji deo grudnog koša gura rebra u stranu. Zatim pauzirajte bez zadržavanja daha i pustite da vazduh polako izađe u obrnutom redosledu. Prvo, oslobodite vazduh od vrha grudi, zatim do sredine trbušne šupljine, i na kraju do abdomena. Budite strpljivi! Da naučite da ovako dišete je potrebna praksa. ” Da bi to uradio, on preporučuje vežbanje oko pola sata dnevno. Prema autoru, ovo će pomoći da se razviju abdominalni mišići i ubrza metabolizam za 30-40%. Povećanje količine kiseonika u krvi će izazvati pozitivne emocije, „ugasiti“ stres i doprineti uništavanju masnih ćelija.
(grazia.rs/pixabay)
Dodajte komentar