Njujorški umetnik Sebastijan Erazuriz stvorio je set virtuelnih dijamanata! Vrede isto koliko i stvarni. Oni nestvarni dragulji se prodaju na tek uspostavljenom NFT tržištu. U ovoj onlajn trgovini koristi se kriptovaluta – itirijum (ethereum).
Virtuelni dijamanti opisani su kao najređa od svih kripto investicija, a prodajna kampanja, koju je umetnik pokrenuo, nazvana je Digital Diamond. Erazuriz, koji koristi NFT, započeo je ovu trgovinu kako bi pokrenuo dva masivna veštačka tržišta. Jedno za dijamante, a drugo za umetnost.
Istorija pravih dijamanata
Dijamant ili predmet žudnje nastaje na dubini od oko 160 metara pod uticajem ekstremne toplote i pritiska. Zatim, usled pomeranja zemljišta nalazi put do površine. Nakon iskopavanja on se obrađuje, brusi, polira….A ceo taj proces nije jednostavan ni lak, a po najmanje brz.
Prema zapisima u Indiji se trgovalo dijamantima još u 4. veku pre nove ere. Ovaj dragulj Indijci su vadili iz reka i potoka. Međutim, izvorište je bilo ograničeno, te su dijamanati bili isključivo za predstavnike najbogatije društvene klase. Kao i sva druga roba u to vreme, i dijamanti su počeli da se izvoze u Evropu. Do 15. veka oni su su bili glavni aksesoar za evropsku elitu.
Dijamant je bio popularan kao talisman, a bio je i simbol hrabrosti i muškosti. U starom Egiptu, nošenje dijamanata na četiri prsta leve ruke, navodno, je osiguravalo da vena amortis (vena ljubavi) ide iz prstiju direktno u srce, dok je dijamantski prah na vrhovima prstiju garantovao spajanje ljubavi sa večnošću. Veruje se da je u Evropu dijamante prvi doneo Aleksandar Veliki. U staroj Grčkoj ljudi su smatrali da su dijamanti suze bogova koje su pale na zemlju.
Tržište
Usled velike potražnje, indijska izvorišta nisu dovoljna, međutim u 18. veku počinje eksploatacija u Brazilu. Sasvim slučajno su u toj državi otkriveni dijamanti. Lovci na zlato ispirajući šljunak reka, pronašli su i ove dragulje To okriće obezbedilo je Brazilu vladavinu tržištem gotovo 150 godina.
Na promet dijamanata, kao i u svim drugim oblastima, uticale su i političke promene koje su potresale svet. Među najvećim uzročnicima bila je Francuska revolucija koja je drastično promenila raspodelu kapitala u svetu. Krajem 19. veka istraživači su otkrili nalazišta dijamanata u Južnoj Africi. Najinteresantnije je to, što se to otkriće poklopilo sa trenutkom ekstremne potražnje dijamanata čime je otpočeta priča o modernom tržištu.
Dijamanti su otkriveni 1866. godine u Kimberliju, a 1888. godine Cecil Rodes osnovao je rudnik De Beers Consolidated Mines Limited. Do početka prošlog veka njegova kompanije je preko svojih rudnika u Južnoj Africi imala oko 90 odsto svetske proizvodnje sirovih dijamanata.
Progres u proizvodnji dijamanata beleži se tokom 19. veka. Preciznije, sedamdesetih godina tog veka obim proizvodnje bio je ispod milion karata godišnje. Vremenom silovito raste te je 1920. proizvodnja bila oko tri miliona, 1950. dolazi do 50 miliona, a 1990. godine prelazi 100 miliona karata godišnje.
Zanimljivosti
Pionir tradicije darivanja dijamantskog prstena kao vereničkog, bio je vojvoda Maksimilijan Austrijski. On je 1477. godine dijamantski, kao verenički prsten dao Mariji Burgundskoj. A prsten sa dijamantom izabrao je zbog jačine dragulja, ali i lepote šaljući time poruku svojoj verenici koliko on nju doživljava lepom, a vezu čvrstom.
Dijamant, nije neuništiv. Moguće ga je smrskati čekićem.
2004. godine astronom Travis Metcalfe je otkrio dijamantnu zvezdu udaljenu 50 svetlosnih godina od Zemlje u zazvežđu Centaurus. Zvezda je bila poput Sunca, ali se u međuvremenu ugasila i smanjila. Tako da je ostalo samo komprimirano dijamantno jezgro, koju su astronomi nazvali Lucy po pjesmi Lucy in the sky with diamonds od grupe The Beatles.
“Stogodišnji dijamant”, koji je deo blaga Britanske Krune, jedan je od najvećih, moderno isečenih dijamanata i to bez greške. Težak je 273.85 karata, dok je grumen iz kojeg je nastao težio je 600 karata.
Sedam zemalja koje proizvode oko 80 odsto svetskih zaliha dijamanata su: Rusija, Angola, Namibija, Zair, Australija, Bocvana i Južnoafrička Republika.
(edukacija.rs/pixabay)
Dodajte komentar