Već godinama unazad primećuje se porast interesovanja za korišćenje digitalnih tehnologija, kako u privatnim tako i državnim firmama.
Brojne kompanije su sada mnogo otvorenije za nove tehnologije. Pandemija koronavirusa uticala je na još veći rast digitalizacije. Sve više velikih kompanija, ali i manjih firmi, odlučuje se za digitalni poslovni model koji sve češće zamenjuje staru poslovnu organizaciju.
Ovakav način poslovanja očito se pokazuje kao delotvoran, a u središte pažnje (i samog poslovanja) postavlja potrošača. Zahvaljujući digitalnom modelu poslovanja, odgovor na trenutnu krizu u celom svetu je brži i efikasniji. Inovacije i prilagodljivost su se u ovakvim okolnostima više nego ikada ranije pokazale kao ključ uspeha.
Tokom pandemije, trend digitalizacije nije pomogao samo brojnim firmama i različitim sektorima poslovanja, već i mnogim fizičkim licima, korisnicima najrazličitijih usluga. Neke aplikacije su pokrenute isključivo u svrhu praćenja epidemiološke situacije. U doba korona virusa digitalizacija se pokazala kao više nego efikasna. Ona je otvorila i nove poslovne mogućnosti.
Digitalizacija – prednosti i nedostaci
Pandemija koronavirusa je ubrzala proces digitalizacije. Ona je primetno uticala na poslovanje u smislu organizacije, poslovnog modela, poslovnih ciljeva i strategije, a naravno, i broja zaposlenih. Pronalaze se kreativni načini poslovanja kako bi se nastavilo sa radom, prenelo znanje i usluge bile što dostupnije u okolnostima u kojima se nalazimo.
U situaciji kada su putovanja ograničena, a sve manji broj zaposlenih zbog pandemije, mnogim firmama je digitalni način poslovanja više nego dobrodošao. Zbog bezbednosti i zdravlja na radu, sve su zastupljenije digitalne platforme, zahvaljujući kojima je odgovor na kriznu situaciju znatno efektivniji i brži. Pored toga što omogućava niže proizvodne troškove, digitalna transformacija obezbeđuje i veću fleksibilnost, efikasnost, a samim tim i veći kvalitet proizvodnje.
U većini slučajeva, digitalna rešenja omogućavaju bolje vođenje posla i bolju organizaciju. Uprkos ograničenjima, firme su fokusirane na kontinuitet poslovanja. Mogućnost rada od kuće dodatno je uticala na rast trenda digitalizacije. Što se tiče dostave, ova usluga se sve više širi na robu široke potrošnje. Onlajn kupovina (e-trgovina) postaje sistemski način kupovine i prodaje, a proizvodnja se brzo i fleksibilno prilagođava potrebama potrošača i zahtevima tržišta. Ono što je posebno zanimljivo jeste fenomen „mešanja industrija“ sa čijim se nastankom upravo suočavamo (trgovina i dostava; telekomunikacije i bankarstvo i sl.).
Domaće male i srednje firme se teže prilagođavaju digitalizaciji od velikih kompanija. Jedan od ključnih razloga za to je nemogućnost finansiranja ovakvih poduhvata. Osim toga, suočavaju se i sa nedostatkom kadrova. Ipak, to ne znači da i među njima nema onih koje su otvorene za digitalizaciju. Sektori privrede koji podrazumevaju kretanje ljudi (naročito turizam) najmanje su pripremljeni da adekvatno odgovore na novonastale okolnosti poslovanja.
Finansijske usluge i digitalno bankarstvo
Kriza je izazvala drastične promene i kada su u pitanju bankarstvo i knjigovodstvene usluge. Pored farmacije, logoistike, telekomunikacija, e-trgovine, kurirskih službi i ostalih sektora koji se bave uslugom dostave, finansijske usluge su među onim sektorima i poslovima koji su posebno profitirali u aktuelnim okolnostima. Za razliku od njih, među najpogođenijim sektorima u datoj situaciji jesu kultura, turizam, ugostiteljstvo, hotelijerstvo.
Kada je u pitanju digitalizacija, finansijske usluge beleže možda najveći rast u odnosu na sve druge sektore. Korišćenje mobilnog i internet bankarstva značajno je povećano (npr. automatizacija keš kredita za klijente, izmirivanje obaveza po karticama, izvršavanje menjačkih poslova, plaćanje računa i prebacivanje novca na štednju). Primećuje se da se u poređenju sa periodom pre pandemije bankomati koriste češće nego ranije. Ovome svakako posebno doprinosi i to što ih penzioneri mnogo više koriste nego ranije. Digitalizacija je uticala i na transakcije između povezanih pravnih lica (transferne cene), ona je postala neophodna i u poslovanju poreskih obveznika.
Činjenica je da je pandemija mnogim vlasnicima ugrozila poslovanje, pa su bili prinuđeni da uđu u drugu industriju. Mnogi su pokrenuli novi posao videvši u tome priliku da zarade, a neki su bili prinuđeni i da odustanu od dotadašnjih poslova. Svima njima potrebne su knjigovodstvene usluge, zbog čega knjigovodsvene agencije neometano posluju ili posluju u većem obimu. Za sve kojima su u ovom trenutku iz navedenih razloga potrebne knjigovodstvene usluge, dovoljno je da u Gugl pretraživaču u zavisnosti od mesta u kojem se nalaze ukucaju npr.: “knjigovodstvo Beograd“ i potraže stručni savet od odgovarajućeg lica, tj. agencije.
Digitalizacija kulture
Pandemija je podstakla i digitalizaciju kulture. Brojna kulturna dešavanja su odlažena ili su se održavala pod izmenjenim okolnostima. Ipak, kulturne institucije nastavljaju da rade, ali na način koji se smatra bezbednijim po zdravlje ljudi. Sve se više kulturnih događaja prebacuje na digitalne platforme. Što se tiče prosvete i školstva, omogućeni su različiti vidovi digitalne nastave (npr. putem aplikacije Gugl učionica, besplatne platforme za učenje na daljinu), koja je u doba pandemije koronavirusa jedini mogući način fukcionisanja obrazovnog sistema. Jedno je sigurno – digitalizacija se pokazala kao bitan model poslovanja u očuvanju privrede i društva, kako kod nas tako i u svetu.
PRessSerbia
Dodajte komentar