Mame i tate, usmeravajte svoje dete
Samopouzdanje nije nešto s čime se rađamo, nego nešto na čemu treba raditi. Učenje o tome počinje već u radnom detinjstvu, a pritom roditelji imaju presudnu ulogu, bilo da je reč o razvoju unutrašnjeg ili spoljašnjeg samopouzdanja.
Dok je unutrašnje samopouzdanje (ili samopoštovanje) osećaj sopstvene vrednosti i zadovoljstva sa sobom, spoljašnje samopouzdanje odnosi se na naše sposobnosti, na ono u čemu smo vešti i na ono što nam ide od ruke i što možemo postići. Vrlo je važno podstaći ga kod dece, a to, naravno, treba krenuti od roditelja.
Roditelji treba detetu omogućiti doživljaj uspeha, naučiti ga suočavanju s neuspehom, razvijati detetove socijalne veštine, podsticati njegovu asertivnost, podučiti ga donošenju odluka i rešavanju problema te kontroli emocija. Sve su to aspekti spoljašnjeg samopouzdanja.
1. Stvorite okruženje za učenje veština
Vrlo je važno omogućiti deci uspeh i dovoditi ih u situacije u kojima ona mogu otkriti u čemu su dobra, ali ne im i suviše pomagati jer moraju sama otkriti svoj put i aktivnosti koje im idu od ruke. Idealno bi bilo kreirati posebno okruženje u kojem će roditelji moći razvijati samopouzdanje svoje dece, ali često to nije moguće.
U takvim je situacijama najvažnije da roditelj često razgovara s detetom o njegovim novim veštinama (vezanju cipela, vožnji bicikla i slično) i da ga podstiče da se upoređuje sam sa sobom, a ne s drugom decom.
2. Dopustite neuspeh
Ipak, kako uvek medalja ima dve strane, s druge strane uspeha stoji i neuspeh. Roditeljev je zadatak da dopusti detetu da ponekad čini i greške te iskusi neuspeh kako bi moglo učiti na tim istim greškama. Činjenica je da ni jedan roditelj ne želi videti svoje dete kako doživljava neuspeh, ali neuspeh je sastavni dio života s kojim se dete mora suočiti.
3. Neka samo donosi odluke (u skladu s godinama i situacijom)
Donošenje odluka takođe je vrlo važna veština kojoj dete treba naučiti. Svaka će osoba najradije učiniti ono za što se sama odlučila. Deci treba dati mogućnost suočavanja s ograničenjima primerenim njihovoj dobi kako bi imala osećaj da su važna i da ih se shvata ozbiljno.
Roditeljima često nije lako prihvatiti da njihova deca sama mogu donositi neke odluke, ali što pre prihvate takvu situaciju, prie će detetu omogućiti sazrevanje po pitanju donošenja odluka.
Iako se razgovor s decom o njihovu mišljenju i odlukama u danom trenutku možda čini složenijom i dugotrajnijom metodom od odluke roditelja, istraživanja pokazuju da su deca koju se od najranije dobi ne uključuje u odlučivanje, naravno, u skladu s njihovim godinama, nesposobna doneti sopstvene odluke i ne znaju što im je činiti ako njihovih roditelja nema u blizini.
4. Podučite ga kako „funkcioniraju“ emocije
Emocionalni razvoj deteta uključuje razvoj emocija, ispitivanje individualnih razlika u temperamentu i razvoj privrženosti. Dete treba naučiti koje će emocije biti prikladno pokazivati u nekoj javnoj situaciji, ali mu isto tako treba dati mogućnost da, barem u privatnosti svog doma, izrazi sve svoje emocije: bes, strah, ljubomoru, ljutnju i druge snažne osećaje.
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/Glossy
Dodajte komentar