Depresiju su mu stvarali ružni ljudi, nije se nikada zaljubio, a u školi se ni sa kim nije družio-Karl Lagerfeld i njegova čudesna priča života

Legendarni modni dizajner Karl Lagerfeld preminuo je u 86. godini. Međutim, do kraja svog života uporno je tvrdio da ima pet godina manje, kao i da se nikad u životu nije zaljubio…

Otkako je Karl Lagerfeld 1983, više od nekoliko decenija nakon smrti osnivačice Koko Šanel, preuzeo kreativnu kontrolu nad modnom kućom Šanel, ona je postala jedan od najprofitabilnijhluksuznih brendova na svetu, piše Stil.

Njena zarada procenjuje se na više od četiri milijarde dolara godišnje, čime premašuje zaradu svih ostalih modnih kuća. Ali kako je reč o kompaniji u privatnom vlasništvu, nikada nisu objavljeni tačni podaci. Veliki deo prihoda dolazi od prodaje modnih dodataka, šminke i kultnog parfema No. 5 koji je kreirala sama Koko Šanel 1921. godine. Ali aksesoari i parfemi nisu dovoljni da modni brend zadrži prestiž – kompanija mora da ulaže u ekstravagantne modne revije, za šta je zaslužan Karl. Iako je gotovo dvostruko stariji od ostalih kreativnih direktora svetskih modnih kuća, Lagerfeld je do smrti izbacivao atraktivne kolekcije.

– Njegova snaga krije se u tome što je njegova sadašnja kolekcija puno bolja od prošle i tako ne daje ljudima povoda da misle kako je njegovo vreme isteklo – objasnio je Majkl Roberts, modni urednik Veniti Fera i Karlov dugogodišnji prijatelj.

Drugi napominju da se njegova snaga krije i u spoznaji što u poslednjih pet decenija nije gubio razum zbog posla, kao što je to slučaj s njegovim rivalom Iv Sen Lorenom koji je sve do penzije 2002. često doživljavao nervne slomove.

– Iv je bio nalik pesniku koji pati zbog umetnosti. Ne mogu zamisliti da bi Karl proveo i jednu minutu sedeći i pateći zbog umetnosti. A i zašto bi? – objašnjava nadalje Roberts. Sve donedavno Karl je godišnje proizvodio čak osam kolekcija za Šanel – što ready-to-wear, što haute couture, pet za italijanski luksuzni brend Fendi čiji je takođe kreativni direktor i nekoliko za brend s vlastitim imenom. Sposobnost da osmisli toliko kreacija za tri različita brenda čini ga jedinstvenim modnim dizajnerom, a uz sve to bavi se i fotografijom. Njegove fotografije objavljene su u časopisima, sam snima Šanelove kampanje i kataloge, a tu je i umetnička fotografija koju neretko izlaže u galerijama. Govori četiri svetska jezika – nemački, francuski, engleski i italijanski – te izdaje knjige. U Francuskoj je, osim fotostudija, otvorio i knjižaru 7L i štampariju Édition 7L koja je do sada objavila više od četrdeset naslova. Reč je uglavnom o knjigama čiju tematiku sam preferira – uz modu i fotografiju, tu su literatura, humor, oglašavanje, muzika, novine, mitologija, ilustracije i arhitektura. Njegova knjiga ‘The Karl Lagerfeld Diet’, koju je 2002. objavio u saradnji s lekarom Žanom-Klodeom-Houdretom, prodata je u više od milion primeraka.

– Ako vam problemi sa suvišnim kilogramima nisu važni, ako ne žalite za tim što ne možete da nosite trendi odeću malih konfekcijskih brojeva, onda ova knjiga nije za vas – napisao je u predgovoru.

– Ja sam smršao, a moj lekar je zaradio. Prodali smo gotovo milion primeraka. Nikada ne jedem šećer, sir, hleb… Bila je to jako dobra, zdrava odluka, moj najbolji potez u životu. Srećom, nisam više u opasnosti, nemam slabosti. Kada vidim tonu hrane u studiju, čini mi se kao da je sve to napravljeno od plastike. Čak mi i ne padne na pamet da bi čovek išta od toga mogao da stavi u usta. Osećam se poput životinje u divljini, one ne diraju ono što neće pojesti – objašnjava. Održavati takvu liniju nije teško delomično i zato što ima privatnog kuvara koji pazi što mu poslužuje. Iako je Lagerfeld poznat po surovim komentarima na račun izgleda brojnih javnih osoba, ne može mu se osporiti da se ne zna kritički osvrnuti i na sopstveni odraz u ogledalu. Tako je o pevačici Adel rekao da je malo predebela, o Pipi Midlton, sestri vojvotkinje od Kembridža, da bi uvek trebala da pokazuje samo zadnji deo tela, a o preminulom umetniku Endiju Vorholu, svom nekadašnjem prijatelju, da je fizički jako odbojan. Ali ne kritikuje samo druge nego i sebe. Tako je prirodnu boju svoje kose opisao žutom poput pišaćke, a sebe nazvao karikaturom.

– Kad je o meni reč, karneval u Veneciji traje celu godinu – rekao je o svom izgledu koji podseća na aristokratu iz 18. veka koji se vremenskom kapsulom prebacio u 21. vek. Od 1976. ima istu frizuru, a njegov je ormar krcat belim košuljama visokog okovratnika “Hilditch & Key” uz koje redovno nosi crne sakoe i pantalone, kravatu, sunčane naočare i rukavice s potpisom francuskog brenda “Causse”, unikatne čizme od krokodilske kože “Massaro” i elegantne lepeze. Ne smemo da izostavimo ni ukrasne broševe i gomilu atraktivnog prstenja s potpisom “Chrome Hearts” ili “Lydia Courteille”. Svoje odevne kombinacije oplemenjuje novim elementima, kombinuje klasiku s trenutno popularnim dizajnerima kao što su Hajder Akerman i Sakai, ponekad razbijajući standardni outfit zlatnom bejzbolskom jaknom kuće Dior ili kaputom s kapuljačom.

– Volim modu, a moda se ne odnosi isključivo na odeću nego i na razne promene. Probao sam sve. Ništa s ranamenicama na ramenima, jer sam imao osećaj da izgledam kao patuljak. Ali isprobao sam hipijevski stil, lance i slične stvari, zatim krznene kape, čizme iznad kolena… Svašta – kaže Lagerfeld koji ne podnosi japanke i čarape.

– Volim čarape, ali samo one do kolena. Ništa mi nije gore od muškarca koji je prekrstio noge, a ispod pantalona mu se naziru dlake. Užas! – dodao je. Ujedno je ibriljantan marketinški stručnjak. Sam je svoj PR, a s njim sarađuju i “Coca-Cola”, koja ga je uzela za reklamu dijetalne “Cola-Cole”, kao i “Steiff” koji proizvodi plišane medvediće. U novembru 2004. dizajnirao je povoljnu kolekciju muške i ženske odeće za modni brend H&M, a većina komada rasprodata je u prva dva dana. Iako itekako poznat u modnim krugovima, Lagerfeld je u tom trenutku dosegnuo novi nivo slave koju inače uživaju pop zvezde i filmski idoli. Lagerfeldvoli da izigrava divu. Na svečanosti i večere obično dolazi poslednji, kasni i više od sat vremena. A vešto krije i godinu svog rođenja. Kada je britanska autorka Ališa Drejk objavila knjigu ‘The Beautiful Fall’, hroniku modne scene u Parizu 70-ih godina prošlog veka u kojoj se dotakla i rivalstva između Karla i Iva Sen Lorena, napisala je da Karl nije rođen 1938. kao što tvrdi, nego 1933. godine. Prilikom pisanja knjige zamolila ga je da učestvuje u procesu, ali on je to odbio, a ona je detalje o njegovom detinjstvu istražila kod njegovog tada 89-godišnjeg sestrića Kurta. I svi su potvrdili da je rođen 1933. Karl je bio toliko besan da ju je tužio.

– Ta je knjiga nešto najprljavije što sam pročitao. Sve je izmišljeno, nijednu od osoba s kojima je razgovarala ne poznajem dobro. To su ili ljudi kojima sam dao otkaz ili neki koje jedva poznajem ili, pak, neki izmišljeni likovi – rekao je. Ali sud je presudio u korist Ališe Drejk i Karl je bio prisiljen da podmiri sve sudske troškove. Tačno je da je Karl Oto Lagerfeld, koji je posle izbacio ‘t’ iz prezimena, rođen 10. septembra u Hamburgu u imućnoj porodici. Njegovi su roditelji bili neverovatno obrazovani i načitani, a njihova ideja ‘čavrljanja’ tokom večere odnosila se na debatu o religijskoj filozofiji Teilharda de Šardina. Njegov otac Oto obogatio se proizvodnjom kondenzovanog mleka, a majka Elisabet bila je violinistkinja. Sredinom 30-ih godina Hitlerova je moć sve više uzimala maha širom Nemačke, zato je otac odlučio da preseli porodicu u izolovani deo zemlje na severu, gde je Karl rastao uz stariju sestru i polusestru iz očevog prvog braka. Iako tvrdi da se ne seća toga, posebno odnosa nacista prema njegovoj porodici, rođak Kurt u spomenutoj knjizi tvrdi da to nisu bila lepa vremena i da su bili gotovo na ivici gladi.

– Nikada nismo oskudevali u hrani, a taj opis našeg života pred kraj rata itekako je romantičan, ali nije stvaran… Farmeri nisu bili siromašni ljudi s tri krave u štali. Roditelji su me voleli i štitili u periodu kada je bilo gotovo nemoguće biti zaštićen – osvrnuo se Karl koji je detinjstvo provodio okružen knjigama. Puno je čitao, i to naslove poput Tolstojevog ‘Rata i mira’ i ‘Bud-denbrookovih’ Tomasa Mana.

– Kada bih majku zamolio da mi pročita priču, odgovorila bi mi: “Nauči da čitaš”. A kada bih ja odlučio da ispričam priču, rekla bi mi: “Ti možda imaš četiri godine, ali ja nemam” – prisetio se Karl koji je u školi bio dobar učenik, ali izrazito nedruštven.

– Bio sam previše egzotičan za tu školu. Prezirao sam društvo druge dece. Nisam se igrao s njima, niti me bilo briga za njih. Jedva da sam odlazio u školu. Sve sam učio kod kuće. Do šeste godine govorio sam nemački, engleski i francuski jezik i to zato što sam sam molio da me nauče. Moj problem je bio taj što mi je bilo smrtno dosadno, želeo sam da budem odrasla osoba, a ne dete. Kao da je detinjstvo trajalo večno – od moje osme do osamnaeste godine prošlo je, činilo mi se, sto godina. Danas roditelji previše bde nad decom. Ne bi trebalo da bude tako. Deca moraju da znaju gde im je mesto. Uvek sam bio po strani, čitao ili crtao. I želeo sam da budem tamo. želeo sam da budem odrasla osoba, želeo sam da me shvataju ozbiljno. Pojam detinjstva i onoga što podrazumeva činio mi se glupim – rekao je Karl koji je jedino obožavao svoju majku, uprkos njenim učestalim kritikama. Jednom mu je prilikom majka rekla da su njegove priče toliko dosadne da bi bilo najbolje da ih izgovori što brže, a kada je napunio 14 godina, rekla mu je: “Ljudi koji puše automatski ističu ruke, a s obzirom na to da tvoje nisu lepe, ne bi trebalo da pušiš”. Verovatno i zato na njegovim rukama često možemo da vidimo rukavice. Ali on to nikada majci nije zamerao, šta više, u intervjuima često brani njene postupke.

– Bila je stroga, ali jedino je tako mogla s dečakom kao što sam bio ja – ističe. Osim knjiga, redovno je gutao i modne časopise i bio kritičan prema odeći ostalih učenika. Ali njegova fascinacija modom nije bila trivijalna – intenzivno se bavio načinom na koji je odeća odražavala vreme i stavove ljudi.

– Automobili se u deset godina nisu drastično promenili, arhitektura se nije uopšte promenila, ali stav ljudi znatno se promenio, od načina hodanja do načina odevanja – objasnio je Karl koji, s obzirom na to da je odrastao u prirodi, nije imao puno dodirnih tačaka s modom. Istražujući, naišao je na knjigu francuskog dizajnera Pola Poirea koji je 1906. kreirao liniju odeće koja napokon nije uključivala tragove korseta kakve su žene obično nosile u 19. veka. I majka je uticala na njegovo poimanje mode kada ga je odvratila od šešira.

– Na neki način volim šešire, ali kada sam bio mali, nosio sam tirolsku kapu, a majka mi je rekla: “Ne bi trebao da nosiš šešire, izgledaš kao stara lezbijka” – otkrio je, a kako bi mu kosa nalikovala majčinoj, i danas svoje uvojke svakodnevno posvetljuje šamponom za suvo pranje “Klorane“. Prvu reviju pogledao je u ranim tinejdžerskim godinama, nakon što se porodica vratila u Hamburg. Bile su to rane 50-e, a pistom su šetali modeli u kreacijama Kristijana Diora i Žaka Fejta.

– Bio sam oduševljen atmosferom, onim što je odeća predstavljala, idejom života… Detinjstvo sam proveo misleći da sam se prekasno rodio, da sam propustio sve prekrasne stvari u životu koje su se događale pre rata, prekookeanske brodove, Orijent Ekspress… Shvatio sam da je vreme da odem odavde – ispričao je. Majka se složila i rekla mu: “Ovde nemaš šta da radiš. Nemačka je mrtva zemlja”. Pre 20. godine života preselio se u Pariz. Nakon dve godine naišao je na oglas za međunarodno takmičenje u dizajnu. Poslao je svoje skice i uzorke tkanina i osvojio prvo mesto u kategoriji kaputa. Skicirao je dugačak kaput visokog okovratnika i dubokog V-izreza na leđima. Tada je 17-godišnji Sen-Loren osvojio prvo mesto u kategoriji koktel haljina i njih su dvojica postali prijatelji. Čelnici kuće “Balmain” odmah su Karla angažovali kao mlađeg asistenta, ali posao nije bio idiličan.

– Atmosfera je bila grozna, ali rekao sam si: “Nisi tu da bi bio modni kritičar, tu si da učiš, zato ćuti i pažljivo prati sve” – objasnio je. Nakon šest meseci dobio je unapređenje i postao pripravnik “Pierrea Balmaina“, a tri godine kasnije dao je otkaz.

– Nisam rođen da bih bio nečiji asistent – govori. Sledeće tri godine radio je kao umetnički direktor kuće “House of Patou”, ali 1961. dosadilo mu je po meri da kreira formalne kreacije za bogatašice.

– Couture moda postala je jako buržujska, nimalo trendi – istakao je i odlučio da se posveti ready-to-wear kolekcijama jer je to bila grana industrije u kojoj je mogao da pokaže kreativnost. Dao je otkaz i počeo da radi kao samostalni dizajner. Kreirao je kolekcije za francuske, italijanske, britanske i nemačke kompanije uključujući i “Chloé“, gde je kasnije postao glavni dizajner, Kriciju, Ballantyne, Cadette, Charles Jourdan i Mario Valentino.

– Dizajnirao je cipele, torbe, češljiće za kosu, košulje, olovke, stolove… Uvek bi strastveno listao knjige, bio je jako fokusiran, okružen papirima – ispričala je En-Mari Munjoz, modna asistentkinja s kojom se tada družio. Takođe je kreirao kostime za film, operu i pozorište. Listi klijenata 1967. pridodao je i Fendi, modnu kuću iz Rima.

– Angažovali su ga da radi komade od krzna. I odlično je savladao taj izazov: krzno i pletivo, rupe u krznu, boja na krznu… Sećam se vremena kada su u modu došli zlatni markeri, svi predmeti u kolekciji Fendi tada su bili ukrašeni zlatnim črčkarijama, kao da je neko šarao po odeći – prisetila se Žoan Žulijet Buk, bivša glavna urednica francuskog Voga koja se s njim tada intenzivno družila. Iako je menjao jednu modnu kuću za drugom, odlično se prilagođavao svakom dizajnu i viziji.

– Ne mešam stilove. Fendi je nešto sasvim drukčije, kao i kolekcije koje radim pod svojim imenom. Ali imaju nešto zajedničko: zapravo nemam karaktera ili možemo da kažemo da imam tri, zavisno od toga kako gledate na to – kaže. I pre nego što je to ostalim dizajnerima palo na pamet, Lagerfeld je obilazio sajmove i trgovine polovnom robom u potrazi za vintidž haljinama koje bi potom rasparao kako bi ušao u trag načinu dizajniranja i šivanja. Čitao je knjige Madlin Vionet i ostalih autora, modnih pionira s kraja 19. i početka 20. veka, a sve što je tako saznao utkao je u svoj posao. Idejama i kreacijama oduševio je i francuske medije koje su počele da prate njegov život i stil. Kada se 1977. preselio u kuću u ulici Rue de l’Université, navodno u nekim sobama nije imao sijalice nego je za rasvetu koristio sveće. Bio je rado viđen gost raznih zabava u Parizu i Njujorku, ali svaki put kada bi mu ponudili drogu ili alkohol, on je odbio.

– Bio sam samo posmatrač na zabavi. Nisam imao ništa protiv svega toga, ali instinkt za preživljavanje kod mene je izraženiji od ostalih – objasnio je Karl koji se 70-ih prvi put zaljubio. Srce mu je osvojio francuski aristokrata i boem Žak de Bašer s kojim je delio afinitete prema literaturi, odeći i stilu. Lagerfeld mu je pomagao finansijski, ali nikad nisu živeli zajedno niti su ikada, kako je jednom rekao, spavali zajedno.

– Beskrajno sam ga voleo, ali nikada nismo imali fizički kontakt. Naravno, zaveo me njegov fizički šarm – otkrio je jednom prilikom. Bili su zajedno 18 godina, tokom 70-ih i 80-ih, sve do De Bašerove smrti od posledica AIDS-a 1989. godine. Karl je spavao na pomoćnom krevetu u njegovoj bolničkoj sobi i bio uz njega do poslednjeg trenutka. Nije ga napustio ni kad ga je De Bašer varao s drugim muškarcima.

– Naravno da sam znao za aferu s Lorentom. Iv i ja smo više od 20 godina bili bliski prijatelji. Pjer Berže, Lorenov tadašnji partner, uništio je naše prijateljstvo. Govorio je da upravljam njihovim odnosom kako bih destabilizovao Lorenovu modnu kuću – kaže i priznaje kako je zažmurio na sve De Bašerove seksualne izlete.

– Smatrao sam da je u tim trenucima bio neuračunljiv. Želeo sam jedino da vidim njegovu lepšu stranu. Nisam bio svestan stvari koje čuva u mraku. Govorio bi mi što je sve radio dok nisam bio pored njega, ali nisam postavljao pitanja – kaže Karl koji nakon njega nije imao novog partnera. Nakon što je preminuo, Lagerfeld je utehu pronašao u hrani, što je i priznao u knjizi u kojoj opisuje svoj put do ponovne mršavosti. Ali posle je ipak demantovao sklonost ljubavnim jadima. – Nikad se ne zaljubljujem. Volim jedino svoj posao – izjavio je. A Žak de Bašer jednom je rekao kako je Lagerfeld lud za “Coca-Colom” i čokoladnom tortom. Iako nije imao sreće u ljubavi, imao je u poslu pa je tako u sledećoj deceniji postao jedan od najcenjenijih i najuspešnijih modnih dizajnera. Nažalost, njegovo ime nije bilo posebno zvučno u krugovima izvan modne industrije jer, za razliku od Pjera Kardena i Sen-Lorena, nije imao sopstvenu modnu marku.

– Nije verovao u ideju izgradnje sopstvenog modnog carstva – objasnila je Žoan Žulijer Buk. A onda mu je 1982. prišao Alen Vertimer, predsednik Uprave kuće Šanel, i pitao da li bi pristao da radi za njih. Koko Šanel preminula je 11 godina ranije i prodaja je drastično pala. Osim parfema, nisu imali bogznašta u ponudi, a na kultnu Šanelovu suknju i sako gledalo se kao na uniformu za ostarele političarke. Prijatelji su ga savetovali da ne prihvati ponudu.

– Svi su govorili: “Nemoj se upuštati u to, to je prošlost, neće oživeti”. Ali tada sam to smatrao izazovom – istakao je Karl.

– Prijašnja moda nije bila toliko komplikovana. Imali smo couture kolekciju koja je inspirisala ljude, kopirali su je i bila je jedinstvena u svetu. Danas moda nastaje na ulici, u radionicama manje poznatih dizajnera – kaže. Imajući to na umu, rebrendirao je Šanel tako što je kultnu suknju do kolena pretvorio u mini suknju, a prepoznatljivi sako upotpunio logom CC. Modeli na pisti hodali su u patikama, vrućim pantalonama ukrašenim šljokicama, a oko vrata su imali ogromne lance nalik onima koje su nosili reperi. Time je iz Šanela uklonio sve ‘snobovske’ elemente i približio ga mladim, bogatim, trendi ljudima. Budući da je to bila potpuna suprotnost onome što je Koko promovisala – dostojanstvenost, suzdržanost i stil koji odaje samopouzdanje i udobnost – mnogi su kritikovali njegov potez. Ali kupci su bili oduševljeni, kuća je ponovo bila na tragu starog sjaja, a njihov su model poslovanja i dizajniranja počeli su da kopiraju i ostali brendovi. Guči je za potpuni makeover kuće angažovao Toma Forda, Dior Džona Galijana, Luj Viton Marka Džejkobsa, Lanvin Albera Elbaza, Balensijaga Nikolasa Gaskijera, a Barberi Krostofera Bejlija.

Osim što je godinama kreativni direktor dveju prestižnih kuća, 2011. pokrenuo je i vlastitu modnu liniju Karl, a trenutno živi u Parizu. Poseduje vile i u Rimu i Monte Karlu, a često ga se može videti u društvu muških modela koje mediji nazivaju ‘Karlovim dečacima’. Jedan od najdugovečnijih u toj grupi je Amerikanac Bred Kroenig iz Sen Luisa koji s desetogodišnjim sinom Hadsonom putuje svetom u Karlovu privatnom avionu. Zajedno posećuju modne revije i ekskluzivne zabave. Kroenig je jednom prilikom otkrio da dizajner voli svoje ‘dečake’ da časti skupocenim poklonima, poput zlatnog Roleksa ili dijamantskim narukvicama “Chrome Hearts”.

– Karl je velikodušan. Želi da njegovi prijatelji budu šik – otkrio je Kroenig čijem je sinu Karl kum. Dečak se od druge godine života pojavljuje na Šanelovim revijama, uživa u skupocenim poklonima, a njegov je ormar pun odeće Šanel i Fendi. Na Šanelovoj reviji u Dubaiju 2014. dečak je nosio dijamante u vrednosti od 1,5 miliona dolara. Takav odnos nimalo ne smeta Kroneigovoj supruzi Nikol, koja ostaje kod kuće u Nju Džerziju dok njen suprug i sin putuju s Karlom.

– Dečake doživljavam kao članove porodice. Nemam sopstvenu porodicu zato nije loše imati svojevrsne sinove, ali bez onih neugodnih problema koje deca inače nose sa sobom – istakao je Karl koji voli da bude okružen modelima i zato što ‘mrzi ružne ljude’.

– Čine me depresivnim – objasnio je. Kada je nekome sklon, taj može da uživa njegovu bezrezervnu podršku, ali ne može se svako nazivati njegovim prijateljem.

– Nikada ne možete da kažete da ste Karlov prijatelj, jedino on ima pravo da kaže to za vas – objasnila je Kolomb Pringl, bivša glavna urednica francuskog Voga. Jednom od njemu najbliskijih osoba smatra se Stiven Gan, urednik art časopisa “Visionaire”, ali kada su Karla jednom pitali postoji li osoba koja ga poznaje u dušu, rekao je:

– To je teško pitanje jer sam toliko vremena utrošio na izgradnju određenog imidža da mislim kako je to gotovo nemoguće. I to je moja želja – da čak i onima koje volim to bude nemoguće. Jedina koja zaista zna što se događa u njegova četiri zida jeste sijamska mačka Šupet koja ima i profile na Tviteru i Instagramu kao i stranicu na Vikipediji. U intervjuu 2011. Karl je priznao kako bi volio da se može oženiti tom mačkom.

– Još ne postoji mogućnost braka između ljudi i životinja… Ali nikad nisam mislio da ću se toliko zaljubiti u mačku – kaže. Kada je o ženama reč, preferira one snažnog karaktera, a trenutne muze su mu modeli Kara Delavinj i Kendal Džener,pevačica Rita Ora ali i glumicaKristen Stjuart. Dugo se družio s pevačicom Lili Alen, a kada se 2011. udavala, dizajnirao joj je unikatnu venčanicu.

Čuveni nemački modni kreator preminuo je 19. februara u 86. godini, posle kraće bolesti.

Lagerfeld je propustio dve modne revije u Parizu, ali  su kao razlog izostanka sa tih događaja iz modne kuće naveli samo da je njihov direktor umoran.

Ovo je bio prvi put da je propustio da se prošeta pistom na kraju šanelove revije.