Cvrkrut ptica, kukurikanje petlova i tek na momente udaljeno brektanje traktora, jedini su zvuci koji se mogu čuti u Velikom Vrtopu, omalenom selu sa stotinak stanovnika ugodno ušuškanom podnožju Suve planine u opštini Gadžin Han
Simpatično seoce dospelo je u žižu javnosti kao omiljeno mesto pevačice Viki Miljković, čija je majka Zorka rodom iz Velikog Vrtopa, zbog čega je u žiriju šou programa „Zvezde Granda“ od Saše Popovića već dobila nadimak Vrtopka.
Stanovnici ovog malog mesta ponosni su što ih pevači često spominju na televiziji i što je pojedine kolege iz žirija “Zvezda Granda” zovu Vrtopka.
Jedan od meštana koji su ostali da žive u selu je i Časlav, rođeni ujak Viki Miljković, koga smo zatekli kako u dvorištu porodične kuće cepa drva. Međutim, Časlav je odbio da priča o Viki.
– Ja ništa ne smem da pričam o njoj. Njena majka je odavde, tu je rođena, a Viki je rođena u Nišu. Ja se izvinjavam, ali o njoj ništa, ni reči. Zabranjeno mi je da o njoj govorim, veli Časlav.
On nije imao ništa protiv da fotografišemo i njega i kuću, a pristao je i da kaže tek neko slovo o Velikom Vrtopu, ali o sestričini ni reč.
– Vrtop ima 109 živih čoveka, od 300 kuća. Pune su bile nekad kuće, a sad nigde nikog – kaže Časlav.
Meštani Vrtopa sa ponosom govore o Viki Miljković, sećaju se da je ranije češće dolazila, a da u poslednje vreme, verovatno zbog obaveza u Beogradu, ređe nađe vremena da dođe i obiđe rodno selo njene majke u kojem je kao dete slavila sve praznike.
– Dolazi jednom do dva puta godišnje sa porodicom. Kada je bila manja, češće je dolazila. Mi cenimo to što ona stalno potencira to odakle je. Mi pratimo „Zvezde Granda“ i divimo se što je iz našeg kraja. Saša joj kaže: „Ajde ova Vrtopka“, a nama milo. Pa dobro, da se čuje i za Vrtop negde. Merak nam. Ovo je bilo ugledno selo, još iz turskog doba. Ovde je nekada bila opština, bio je telefon još pre rata 1941. godine. Opština je posle preseljena u Dušnik, a sada je u Gadžinom Hanu, a meštana je sve manje. Zato nam je i milo kada se za nekog našeg čuje na televiziji. Boban Zdravković je iz Niša, ali mi se divimo i kad on peva. Tu smo iz istog kraja, moramo da se podržavamo – kaže jedan od meštana Velikog Vrtopa, školski drug majke Viki Miljković.
Meštani pamte da je Viki kao dete dolazila često na raspuste.
– Dok je bila dete, raspuste je često provodila u selu, dolazila je i kasnije kada je postala pevačica. Dok je bila u Nišu, češće je dolazila, sada je ona u Beogradu pa ređe i svraća u selo. Nažalost, nije pevala u selu nikad – kaže drugi meštanin.
Stanoje Grozdanović jedan je od retkih koji pristaje da se predstavi imenom i prezimenom.
– Slabo je viđamo. Dolazila je ranije češće. Ne znam u poslednjih godinu dana da li je bila, nisam je video. Kao mala je češće dolazila i posle kada je postala pevačica. Delila je kasete deci. Svi je vole u selu – kaže Stanoje.
Viki nikada nije krila da voli selo u kojem je često boravila, te je i na Sašine prozivke odgovarala sa osmehom.
– To je Sašino omiljeno selo, moram da ga vodim preko leta da malo uživa, na jedno par dana. Ja nemam problem sa tim, kamo sreće da je više tako lepih mesta i sela gde bismo mogli da odemo, ostalo bi sve mnogo prirodnije, mnogo bi ljudi bili smireniji i produhovljeniji. Ovde u Beogradu se mnogo brzo živi, svi su u nekom haosu i stresu… Mislim da bi nam svima bio bolje kada bismo pronašli tako neka mala mestašca netaknute prirode pa da se češće družimo tamo i odlazimo, držimo do tradicija – rekla je Viki o selu, a da priča istinu, imali smo prilike da se uverimo na licu mesta.
Put krot klisuru od Gadžinog Hana ka Donjem Dušniku vodi pokraj zlatnožutih brda prošaranim svim mogućim nijansama zelene i braon boje i posebno je lep u jesen. Grane pune crvenih neprskanih jabuka, tik uz put, savijene od težine plodova, upotpunjuju sliku seoske idile. Stare i napuštene čatmare od blata i pruća sa krovovima obraslim u mahovinu, koje se mešaju sa kućama novijeg datuma duž seoskih sokaka, svedok su minulih vremena u kojima se i iz zgrade seoske škole, danas avetnjski puste, čula vreva i vriska dece.
Izvor: Blic
