Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliku ili Strasnu subotu, hrišćanski praznik posvećen uspomeni na pogreb Isusa Hrista o njegov silazak u Had.
Velika subota je deo strasne sedmice i uvod u Vaskršnje praznike.
Pravoslavna crkva veruje da je Isus bio toga dan u grobu Telom, a da je duhom bio u Hadu, a u isto vreme na prestolu bio sa Ocem i Duhom, samim tim što je On sveprisutni Bog, neodvojiv od druga dva lica Svete Trojice.
Na taj dan, Isus Hristos je pokazao da je došao kraj starom veku koji je bio obeležen svetkovanjem subotnjeg dana i otpočeo novi vek u kome se svetkuje dan NJegovog Vaskrsenja.
Na taj poslednji dan Nedelje stradanja i smrti vernici celivaju plaštanicu na Hristovom grobu koja se na Veliki petak svečano iznosi pred pravoslavne oltare i krajem dana u subotu, pred slavlje Vaskrsenja, uz poseban ritual ophoda oko crkve unosi u oltar.
Predanje kaže da su sva jaja pocrvenela u trenutku kada je Isus vaskrsnuo iz groba, i zato ih valja bojiti u crveno.
Danas se završavaju svi poslovi i dočekuje VASKRS!
Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika. Sprema se i čisti kuća, pripravlja ruho, boje jaja, po pravilu izjutra pre izlaska sunca. Na veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove.
Običaji i narodna verovanja
Mese se obredni uskršnji hlebovi i kolači – uskršnjaci.
Obično su okrugli sa rupom u sredini, gde se na Vaskrs stavi jaje. U Homolju vaskršnjak okite bosiljkom i mese dodatno manje uskršnje kolačiće.
Jaja se farbaju u crno
Na Veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove. U kućama koje su imale smrtni slučaj jaja se farbaju u tamnocrveno, crno ili maste u čađi. Jaja, shodno narodnom verovanju, valja da farbaju isključivo žene.
U jugoistočnom Banatu takođe mese kolačiće koji se posle bdenija nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi.
Tradicija je i da se prvog Vaskrsa u onim porodicama koje su dobile prinovu, a gde dete nije još napunilo godinu dana, jaja ne farbaju i da se takvoj deci daje neofarbano jaje.
Isto važi i za porodice koje su imale smrtan slučaj, jaja se ne farbaju prvog Vaskrsa nakon tog događaja.
Po staroj tradiciji, na Veliku subotu mogu se u hramovima obaviti krštenja onih koji su pristupili veri i pripremili se za to.
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/ MAGAZIN NOVOSTI
Dodajte komentar