Booking.com
Društvo News

Danas je Velika subota, drugi dan hrišćanske žalosti: Ovo su običaji koje treba da ispoštujete u molitvi i tišini

Uskršnji post 2024: Kad počinje, koliko traje i koja su pravila
Foto: Pixabay

Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Veliku subotu, drugi dan hrišćanske žalosti. Taj dan Hristos je proveo u Hadu, pa se obeležava u molitvi i tišini. Velika subota je kraj strašne sedmice i uvod u Vaskršnje praznike.


Prema verovanju pravoslavaca, Velika subota predstavlja dan kada je Hrist bio u grobu telom, dok je njegov duh bio u Adu. Istovremeno, smatra se da je bio prisutan na prestolu sa Ocem i Duhom, jer je, kao sveprisutni Bog, neodvojiv od druga dva lica Svete Trojice, piše Danas.

Velika subota označava kraj starog veka, koji je bio obeležen slavljenjem subotnjeg dana, i početak novog veka u kojem se slavi dan Hristovog Vaskrsenja. To je vreme kada se veruje da je Hrist pobedio smrt i otvorio put za spasenje svih vernika.

Jutrenje Velike subote ne služi se više rano ujutru, već na Veliki petak uveče.

Pred simboličnim Hristovim grobom, vernici obavljaju obred koji predstavlja Hristov pogreb. Uz paljenje kandila i držanje sveća, izvodi se simbolični ritual sahrane Hrista. Tokom ovog obreda, čita se ceo 118/119 Psalm, dok se pevaju statije – stihovi kojima se slavi umrli Spasitelja kao Vaskrsenje i Život, ali istovremeno izražava bol, žalost i tuga Presvete Bogorodice. Ovaj obred je duboko emotivan i simboličan, predstavljajući misteriju Hristovog stradanja i njegovu konačnu pobede nad smrću.

Na Veliku subotu se služi liturgija Svetog Vasilija Velikog, kojom počinje Vaskrs.

Ovog dana završavaju se pripreme neophodne za proslavu Vaskrsa sutradan. Sprema se kuća, priprema se odeća, a neki vernici tada farbaju jaja.

U nekim krajevima zemlje, poput Homolja, priprema se poseban kolač zvan vaskršnjak, ukrašen bosiljkom, zajedno s manjim kolačima, dok se u jugoistočnom Banatu pripremaju posebni kolačići koji se nakon bdenija nose na groblje.

Običaji, verovanja i farbanje jaja

U narodu Velika subota, poznata je i kao Strašna subota, Zavalita subota ili Dugačka subota, a svi ovi nazivi opominju na duge Hristove muke na raspeću. Međutim, u Bosanskoj krajini i Hercegovini najčešći je naziv crvena subota zato što se tada maste ili šaraju uskršnja jaja, najčešće u crveno.

Na Veliku subotu završavaju se poslovi neophodni za doček najradosnijeg praznika. Čisti se kuća, sprema odeća, boje jaja, po pravilu izjutra pre izlaska sunca. U Homolju mese kolač, vaskršnjak, okićen bosiljkom, kao i manji kolačići. U jugoistočnom Banatu mese kolačiće koji se posle bdenja nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi, piše Telegraf.

PRess Serbia