Danas je Mali Božić, odnosno slava Svetog Vasilija Velikog. Za ovaj dan vezuju se mnogi običaji, a postoje i sujeverja šta na ovaj dan ne bi trebalo raditi.
Vasiljevdan je praznik Srpske pravoslavne crkve koji se slavi 14. januara po novom kalendaru (tj. 1. januara po starom kalendaru) i posvjećen je Svetom Vasiliju Velikom, teologu i episkopu iz Cezareje u Kapadokiji.
Vasiljevdan se kod Srba slavi kao krsna slava, a kod Grka i Rusa kao imendan.
Veliki bogoslovski um
Sveti Vasilije je rođen u vreme cara Konstantina. Još kao nekršten učio je 15 godina u Atini filozofiju retoriku i astronomiju.
U zrelim godinama krstio se na reci Jordanu zajedno sa svojim bivšim učiteljem Evulom. Bio episkop Kesarije Kapadokijske blizu 10 godina, a završio svoj zemaljski život napunio 50 godina od rođenja.
Običaji
Prema narodnom običaju, žene bi danas trebalo da pripreme vasilicu. Vasilice mogu biti slane ili slatke. Slatke vasilice se pripremaju od kiselog ili lisnatog testa, a prelivaju se medom. Slane vasilice su i drugi naziv za proju, s tim što se ukrašava na specijalan način.
U Vojvodini je postojao običaj, koji se u nekim mestima zadržao do danas, da se na raskršćima pale vatre, što, uz čistilačko dejstvo, ima i ulogu jačanja Sunčeve svetlosti i toplote. Iz istih razloga su u Hercegovini ostatke badnjaka od Božića spaljivali na Mali Božić.
Novu godinu valja dočekati budan, pa su u ovom bdenju mnoge devojke gatale da li će se te godine i za koga udati. Među ovim gatkama je posebno zanimljivo gatanje devojaka u Bosni: pre svanuća su, popevši se na tavan, bacale svoju obuću kroz vrata napolje, pa ako obuća, kad padne, bude usmerena od kuće – znak je da će u tom pravcu otići, tj. udati se.
Na Mali Božić 14. januara (Sveti Vasilije) ponovo se unosi badnjak, opet dolazi položajnik, a na trpezi je glava božićne pečenice koja se čuva do tog dana.
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/ MAGAZIN NOVOSTI
Dodajte komentar