Srpska pravoslavna crkva proslavlja danas Spasovdan ili Vaznesenje Gospodnje, hrišćanski praznik koji se obeležava 40 dana nakon Vaskrsa.
Prema hrišćanskom verovanju, vaskrsenjem je Gospod pokazao da je jači od smrti, a njegovi učenici su se našli za trpezom tog dana, šest nedelja od njegovog vasksenja. Tada im se obratio:
“Idite po svem svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen”.
Da bi u tome uspeli Hristos im je obećao Duha Utešitelja i zapovedio da do silaska Duha Svetog ne izlaze iz Jerusalima. Tako su i mogli preneti Hristovu veru u svet i time ljudstvo spsavati u veri – odatle naziv Spasovdan.
Tako se U Srpskoj pravoslavnoj crkvi na ovaj dan organizuje Spasovdanska litija.
Ovaj praznik, slave brojni vernici kao krsnu slavu.
Kao gradsku slavu proslavlja ga i Beograd. Tog dana je 1403. godine despot Stefan Lazarević Beograd proglasio prestonicom Srbije. Tada su ustanovljeni i gradski grb i zastava.
OBIČAJI NA SPASOVDAN
Kao i za mnoge verske praznike, tako se i za ovaj vezuje mnogo običaja.
Na ovaj dan ždeca se ne kupaju, žene ne umivaju, a muškarci ne briju. Takođe, ne treba spavati popodne, da se ne bi dremalo preko cele godine.
Za Spasovdan se obavezno klalo jagnje, kao žrtva svecu. Spremala se cicvara. Vernici su posle obreda u crkvi goste vodili kući na bogat domaćinski ručak. Oni koji nisu išli u goste, okupljali su se ispred crkve gde se slavilo uz piće i pečenje.
Krst je sastavni deo Spasovdanskog rituala. Narod u nekim krajevima još uvek veruje da na Spasovdan svako obavezno treba da od leskovih grančica napravi krstić. On se onda stavlja na livade, njive ili na krovove kuća, svuda gde je potrebna zaštita od demona i loših čini. Stari su verovali da će upravo ovi krstići da sačuvaju od zla preko cele godine one koji su ih napravili.
Proslava gradske slave prekinuta je 1947. godine, a kao slava Beograda ponovo se slavi od 1992. godine.
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/ Prva.rs
