Da li znate koje se priče kriju iza poznatih Diznijevih filmova?

Dizni kompanija je ogromna, a njihove filmove vole bilioni ljudi širom sveta. Međutim, možda ne znate da su neki od njihovih najpoznatijih filmova bazirani na stvarnim događajima. Ukoliko pak nisu u pitanju stvarni događaji, filmovi su svakako različiti od izvorne priče. Da li znate koje se priče kriju iza poznatih Diznijevih filmova?

1. Snežana i sedam patuljaka

Ovaj film je prvi put prikazan 1937. godine i bio je veliki hit, a Snežana je bila prva od mnogih princeza koje će se pojaviti. Svi smo upoznati sa pričom – Snežana je bila lepa i mlada, živela je sa svojom maćehom sve dok je ona, ljubomorna zbog njene lepote, nije pokušala ubiti. Maćeha šalje lovca da ubije Snežanu, ali je on pušta. Kada maćeha sazna za to, prerušava se u staricu koja prodaje otrovne jabuke i odlazi da ubije Snežanu koja živi sa patuljcima. Snežana se otruje jabukom sve dok se ne pojavi princ i ne poljubi je da bi je oživeo. Ovo je lepa priča sa srećnim krajem, ali u originalu postoje detalji koji su gotovo uznemirujući. Originalna priča o Snežani je napisana 1812. godine u Nemačkoj, a napisali su je braća Grim. U originalu, princ nije poljubio i oživeo Snežanu na taj način, već se noseći njen kovčeg spotakao o granu, a Snežana je ispala i izbacila jabuku iz grla. Nakon toga su princ i Snežana organizovali veliko venčanje na koje su pozvali sve, uključujući i Snežaninu maćehu. Maćeha dolazi jer nije znala da je Snežana ta koja se udaje, a oni je primoravaju da nosi užarene cipele, pravo iz vatre, i da pleše u njima dok ne umre. To joj je bila kazna zbog onoga što je uradila Snežani. Kako je ova scena prilično uznemirujuća da bi se pojavila u filmu za decu, bilo je logično da će je izbaciti.

2.Pokahontas

Ono što je interesantno je to da je njena priča bazirana na istinitim, istorijskim događajima, mada su je mnogo promenili. U filmu, Pokahontas je mlada devojka čiji je otac poglavica plemena i želi da je uda za nekog iz plemena. Međutim, ona se zaljubljuje u stranca koji je sa svojom posadom došao da se dokopa njihovog blaga. Istorijski gledano, Pokahontas je rođena oko 1595. i njeno ime po rođenju je bilo Mitaka. Pokahontas joj je kasnije dato kao nadimak, što u prevodu znači razmaženo, nestašno dete. U to vreme, britanski kapetan Smit kreće u potragu za novim svetom i biva uhvaćen od strane plemena Pokahontas i njenog oca. Smit  je trebalo da bude pogubljen, ali se desetogodišnja Mitaka bacila ispred njega ne bi li to sprečila. To ne znači da je između njih bilo ikakve romanse kao što je to prikazano u filmu. Pritom, nakon toga Pokahontas biva zarobljena od strane Engleza, a da bi osigurala svoju slobodu, ona se udaje za Džona Rolfa i postaje Rebeka. Ona postaje simbol pomirenja Engleza i nomada iz Amerike.

3.Zlatokosa i razbojnik

Devojčica po imenu Zlatokosa je imala dugu zlatnu magičnu kosu. Po rođenju je ukradena i zarobljena u kulu sve dok nije naišao razbojnik. On joj pomaže da pobegne i da istražuje spoljni svet. Naravno, oni se na kraju venčavaju i žive srećno do kraja života. Međutim, originalna priča je išla ovako – usamljeni par je živeo blizu zle veštice, a žena je bila trudna. Ona je svom mužu tražila da od zle veštice ukrade zlatni cvet. Cvet joj se toliko svideo da ga je jela i tražila mužu da joj donosi još, ali je on ubrzo uhvaćen. Veštica pristaje da mu poštedi život samo ako joj donesu dete čim se rodi. Tako i bude, a veštica je Zlatokosu odgajala kao svoju ćerku, sve do njene dvanaeste godine kada je zaključava u kulu. Zlatokosa tada samo mašta o slobodi i peva, a tako je pronalazi princ sa kojim se ona dogovara da pobegne. Nažalost, zla veštica to primećuje, seče Zlatokosi kosu i tera je u šumu da se sama bori da preživi, a princa pokušava da prevari sa odsečenom kosom ne bi li se popeo u kulu. To se i događa, ali princ od tuge za Zlatokosom skače sa kule. Srećom, preživeo je, ali je oslepeo zbog tnja ruža koje su mu povredile oči. Princ je godinama tako slep lutao po šumi dok nije ponovo čuo Zlatokosino pevanje. Tako su se ponovo spojili, Zlatokosa ga je izlečila i naravno, živeli su srećno do kraja života.

4. Pinokio

Ovaj film važi za jedan od najboljih animiranih filmova ikada napravljenih, i omiljena je priča mnogih, a samim tim dobro poznata. Ono što nije poznato jeste da su avanture Pinokija koje je napisao Karlo Kolodi daleko mračnije nego u filmu. Originalne priče o Pinokiju su izlazile nedeljno u časopisu koji je podsećao na časopis o stripovima za decu. U tim pričama, on je bio neposlušan, iritantan dečak koji se smejao drugima u lice i krao stalno periku Đepetu koji ga je stvorio. Cvrčak iz filma nije u pričama prijatelj Pinokiju, štaviše on ga ubija kao običnog insekta čekićem. I to nije sve, on je stalno mučen, kidnapovan, spaljivali su mu noge, krali su mu stvari, a sve što je doživljavao trebalo je da zaplaši decu kako ne bi bila neposlušna poput njega. Karlo nije želeo da priča ima srećan kraj, te je želeo da se život Pinokija završi tako što će ga obesiti, ali su izdavači bili zgroženi ovom idejom i primorali ga da Pinokio živi. Ipak, mučenja Pinokia nisu prestala ni tada. Kada imamo u vidu sve ove strašne scene, sasvim je jasno zašto je Dizni odlučio da priču toliko promeni.

5. Vini Pu

Ovo je dopadljivi meda kojeg je stvorio engleski autor Aleksandar Alan Miln, a kojeg je Dizni oživeo kroz seriju kratkih epizoda u kojima se Vini pojavljuje sa svojim prijateljima – prasetom, zecom, sovom, Kangom, Iarom, Ruom i sa dečakom Kristoferom Robinom. Verovali ili ne, neki od njih su zasnovani na stvarnim ličnostima. To je slučaj sa Vinijem koji je inspirisan medvedom jednog vojnika iz 1925. Taj medved je poslat u zoološki vrt kad je vojnik premešten na drugu lokaciju. Sin Alana Milna, Kristofer Robin Miln, je posetio taj zoološki vrt i video medveda koji mu se jako dopao. Zato je svog plišanog medu nazvao Vini Pu, a onda je dečakov otac osmislio žutog medu koga svi danas znaju, a dečak je bio inspiracija za dečaka u filmu. Pored inspiracije, ovi dečiji likovi su zanimljivi jer su, po teoriji većine, iako to nije potvrđeno, prikazali neke poremećaje i psihičke bolesti. Tako je, na primer, očigledno da stalno zabrinuto i nervozno prase pati od ozbiljnijeg oblika anksioznosti, sova je verovatno disleksična jer uvek meša slova i čita ih pogrešno, zec boluje od opsesivno-kompulsivnog poremećaja jer sve mora biti na pravom mestu, a Iar boluje od nekog oblika depresije jer je stalno tužan, i ne može izvući nikakav užitak iz života. Neki čak veruju da dečak Kristofer, izmišljanjem ovih plišanih likova, pokazuje da se sva ova osećanja zapravo nalaze u njemu samom.

Bez obzira na to šta misite nakon ovih informacija, a verujemo da one pomalo menjaju perspektivu, ne dozvolite da vam one ometu uživanje u neverovatnim Diznijevim filmovima!

(redinfoportal/pixabay)