Mnogi naučnici ljubav u životinjskom svetu dovodili u pitanje. Smatralo se da se njome sentimentalnost stavlja ispred naučnih kriterijuma. Da li su psi sposobni da vole kao ljudi?
Ali ugledni psiholog za životinje, osnivač kinoloških naka na univerzitetu u Arizoni, tvrdi da je ljubav upravo nužna za razumevanje onoga što je odnos između ljudi i njihovih najboljih prijatelja, pasa, učinilo jednim od najznačajnijih partnerstva među vrstama u istoriji.
Klajv Vin (59) počeo je da proučava pse pre dvadesetak godina i, poput svojih kolega, verovao da im se pripisivanjem složenih emocija čini greh antropomorfizma, odnosno davanja nekih specifičnih ljudskih osobina životinjama.
Sve dok ga gomila prikupljenih dokaza nije uverila u suprotno.
“Mislim da sam došao do tačke kad sam počeo da budem skeptičan prema sopstvenom skepticizmu”, rekao je u intervjuu za AFP u povodu izlaska knjige “Dog is Love: Why and How Your Dog Loves You” (Pas je ljubav: Zašto i kako vas vaš pas voli).
Nauka o psima u poslednja je dve decenije u velikom zamahu, a velik deo se koncentriše na pseću inteligenciju.
Vin deo o inteligenciji ipak umanjuje. Golubovi mogu identifikovati različite predmete u dvodimenzionalnim slikama, delfini su pokazali da razumeju gramatiku, pčele mogu drugim pčelama da signalizuju lokaciju hrane. Sva ta dostignuća psima su nepoznata.
Čak su i vukovi, pseći preci, poznati po svojoj okrutnosti i nezainteresovanosti za ljude, pokazali da su sposobni da slede ljudske tragove.
Vin zato predlaže promenu paradigme i tvrdi da je pseća “hiperdruštvenost” ono što ih razlikuje od ostalih životinja.
Viliјamsov sindrom
Jedno od najzanimljivijih otkrića proizašlo je iz studije o oksitocinu, moždanoj hemikaliji koja učvršćuje emocionalnu vezu među ljudima, ali koja je, pokazuju novi dokazi, odgovorna i za odnos između ljudi i pasa.
Istraživanje japanskih naučnika upućuje na nagli porast nivoa oksitocina kada se ljudi i njihovi psi gledaju u oči, što je efekat “ogledala” ranije utvrđen kod majki i njihovih beba.
Genetičarka s kalifornijskog univerziteta UCLA Bridžet Von Holt pre deset je godina došla do iznenađujućeg otkrića – psi imaju mutaciju gena odgovornog za Viliјamsov sindrom kod ljudi, što je stanje koje karakterišu intelektualna ograničenost i iznimna društvenost.
Vitalna stvar za pse, kao i za ljude s Viliјamsovim sindromom, želja je da stvore blisku povezanost, tople lične odnose – da vole i budu voljeni, rekao je Vin.
Mnoge jasnije slike o psima proizašle su iz novih bihevioralnih testova. U jednom od njih, psiholozi su pustili pse u kuću i postavili činiju sa hranom na jednaku udaljenost od vlasnika. I ustanovili da su u velikoj većini slučajeva psi prvo prišli vlasniku.
Njihova ljubav ne očitava se samo prema ljudima. Farmer koji je započeo da uzgaja štenad među kolonijom pingvina na malenom australijskom ostrvu uspeo je tako te velike ptice da spasi od prepada lisica koje su ih prethodno godinama lovile.
Eksperiment je bio toliko uspešan da je o suživotu pasa i pingvina godine 2015. snimljen igrani film.
Vin smatra da će idući korak o naci o psima proizaći iz genetike koja će pridoneti pojašnjenju tajanstvenog procesa pripitomljenja pasa pre najmanje 14 hiljada godina.
On je zagovornik teorije po kojoj su se preteče drevnih pasa najpre počele da vrzmaju oko ljudskih odlagališta smeća, polako se integrišući među ljude pre nego što je zajedničkim odlascima u lov uspostavljeno trajno partnerstvo kakvo poznajemo danas.
Napredak u sekvencioniranju drevnih DNK omogućiće naučnicima da otkriju kada se zbila ključna mutacija gena koji kontroliše Viliјamsov sindrom.
Vin nagađa da se to dogodilo pre 8000 do 10.000 godina, na kraju poslednjega ledenog doba, kad su ljudi počeli redovno da love sa psima. Dodaje da bi to otkriće bilo važno i za dobrobit pasa.
To znači da bi mogle da se odbace brutalne metode dresiranja, utemeljene na bolu, poput ogrlica davilica. Demistifikovala bi se i teorija “dominacije” što je popularizuju slavni treneri koji traže da se vlasnici pasa ponašaju kao “vođe čopora”.
“Vaš pas želi samo da mu pokažete put”, kaže Vin. A to znači i pronalaženje vremena za ispunjenje njihovih socijalnih potreba umesto da se ostavljaju sami veći deo dana. “Naši psi nam daju mnogo, a zauzvrat traže malo”, rekao je.
“Ne trebate da kupujete sve te skupe igračke i poslastice i ko zna šta još…”, dodaje. “Oni samo trebaju naše društvo, oni jednostavno trebaju svoje ljude.”
(ddl.rs/pixabay)
Dodajte komentar