U istraživanje će biti uključen reprezentativni uzorak populacije Srbije uzrasta sedam i više godina, a domaćinstva će biti izabrana pomoću proporcionalnog geografski stratifikovanog uzorka
Krajem nedelje počeće dobrovoljno testiranje građana Srbije na novi korona virus, čiji rezultati će se koristiti za epidemiološku studiju kojoj su neki od ciljeva da se utvrdi koliko je bilo asimptomatskih i blagih kliničkih formi bolesti i kakvo je stanje kolektivnog imuniteta na Kovid 19.
Prof. dr Tatjana Pekmezović, rukovodilac studije i prodekan za nastavu Medicinskog fakulteta, rekla je da se studija organizuje pri kraju epidemije i u ranom postepidemijskom periodu, a ima ciljeve da sagleda obim epidemije Kovid-19 bolesti u našoj populaciji.
Kako kaže, studija bi dala i doprinos boljem poznavanju uloge asimptomatskih infekcija u prenošenju virusa SARS-CoV-2 (Kovid-19) u humanoj populaciji, imajući u vidu činjenicu da ove karakteristike bolesti još nisu sasvim poznate.
– Naši primarni ciljevi su da saznamo koliko je bilo asimptomatskih i blagih kliničkih formi bolesti jer će nam to kasnije pomoći u donošenju odluka o prevenciji s jedne strane, a s druge strane kakva je bila transmisija bolesti među članovima porodice – kazala je prof. dr Pekmezović, precizirajući da su zato porodice jedinice posmatranja.
Kao treći, ali ne manje važan cilj, prof. dr Pekmezović je navela molekularno-genetičko ispitivanje, odnosno molekularno-epidemiološku karakterizaciju virusa, gde će se saznati koje su sekvence virusnog genoma i kako su one povezane sa epidemiološkim, kliničkim i serološkim karakteristikama u našoj populaciji.
Istraživanjem će se odrediti i faktori rizika od nastanka infekcije poređenjem izloženosti inficiranih i neinficiranih osoba, ali i proučiti promene u ponašanju i proceniti nivo percepcije rizika populacije.
Prof. dr Ljiljana Marković-Denić, šef Katedre epidemiologije Medicinskog fakulteta, objašnjava da se istraživanje radi na reprezentativnom uzorku stanovništva Srbije koji je dobijen zahvaljujući Republičkom zavodu za statistiku.
Kako je pojasnila, Srbija je podeljena na četiri regiona i svako domaćinstvo iz tih regiona ima pođednaku šansu da uđe u istraživanje.
– To je tako jer radimo slučajni uzorak na osnovu kojeg ćemo rezultate generisati na čitavu Srbiju, odnosno na osnovu tog slučajnog uzorka koji je reprezentativan, moći ćemo da zaključimo kakvo je stanje kolektivnog imuniteta i još niz karakteristika naših domaćinstava – ispričala je prof. dr Marković – Denić.
Nije predviđeno da se neko sam prijavljuje za učešće u istraživanju jer to onda, kako kaže, ne bi bio pravi naučni uzorak, već neka druga vrsta.
– Ovo je slučajni uzorak. Svako domaćinstvo ima podjednaku šansu i slučajnim izborom biće izabrano za učestvovanje u studiji – rekla je prof. dr Marković – Denić i dodala da građani koji budu slučajno izabrani mogu i da odbiju učešće.
– Može da se odbije u bilo kojoj fazi i ispitanik prvo daje usmenu izjavu da želi da učestvuje, a zatim pisani pristanak, a može i da odustane u svakom trenutku istraživanja – kazala je prof. dr Marković – Denić i navela da je datum početka studije 4. maj, a da će trajati 60 dana.
U istraživanje će biti uključen reprezentativni uzorak populacije Srbije uzrasta sedam i više godina, a domaćinstva će biti izabrana pomoću proporcionalnog geografski stratifikovanog uzorka.
Šef Katedre za specijalističku nastavu iz epidemiologije Medicinskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Sandra Šipetić Grujičić, navela je da će u istraživanje biti uključeno 7.000 domaćinstava, odnosno 17.000 ispitanika.
– Ono što je ključno jeste da će svako domaćinstvo biti pozvano i ukoliko na osnovu informacija o samom istraživanju prihvati da bude uključeno, onda će u stvari da se definiše termin kada je potrebno da dođu u institut ili zavod sa ciljem popunjavanja anketa i testiranja. Rezultati urađenih testiranja očekuju se sedam do 10 dana od uzetih uzoraka krvi – kazala je prof. dr Šipetić Grujičić.
Ističe da svako domaćinstvo, pri pozivanju, ima pravo da prihvati istraživanje ili u startu da odbije, a ako prihvate, u roku od pet dana dolaze u institut ili zavod, gde prvo moraju da budu detaljno informisani o istraživanju, pa da popune upitnike, nakon čega je i testiranje.
Krv će se za potrebe testiranja vaditi iz vene na unutrašnjoj strani lakta, i to 6 do 10 ml krvi od ispitanika, a na mestu uzorkovanja, izdvojiće se serum iz pune krvi, koji se dalje transportuje do Instituta za primenu nuklearne energije INEP.
Protokol studije odobren je od strane Etičke komisije Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Etičkog komiteta Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović-Batut”, a o istraživanju je obavešten Etički odbor Srbije.
Organizator studije je Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, zajedno sa Institutom za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” sa svojom mrežom instituta i zavoda i Institutom za primenu nuklearne energije INEP.
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/Tanjug
Dodajte komentar