Studija iz južne Italije izazvala je zabrinutost među potrošačima, tvrdeći da konzumiranje više od 300 grama živine nedeljno može biti povezano sa većim rizikom od gastrointestinalnih karcinoma i smrtnosti od svih uzroka.
Rezultati su izazvali zabrinutost među potrošačima jer dovode u pitanje konvencionalno mišljenje da su piletina i ćuretina zdravi izvori proteina, piše Medical News Today.
Studija je otkrila da ljudi koji su jeli više od 300 grama piletine ili ćuretine nedeljno imaju 27 odsto veći rizik od smrtnosti od svih uzroka i 2,3 odsto veći rizik od kancera digestivnog trakta (2,6 odsto kod muškaraca), prenosi Centar Zdravlja.
Ono što je takođe zabrinulo potrošače jeste da su rezultati u suprotnosti sa postojećim smernicama za ishranu, kao što je mediteranska ishrana, u kojoj živina ima važnu ulogu.
Da li je ovo stvarna opasnost ili pogrešno tumačenje?
Stručnjaci naglašavaju da su rezultati studije zanimljivi, ali da je to opservaciona studija i da ne dokazuje uzročnost ili vezu sa kancerom. Naučna literatura i dalje podržava umerenu konzumaciju živine kao deo uravnotežene ishrane.
Takođe je važno naglasiti da je kancer veoma složena bolest, što znači da njen uzrok zavisi od više faktora, uključujući genetiku, način života, okolinu, ishranu, fizičku aktivnost, izloženost toksinima, starost i još mnogo toga.
Pre nego što okrivimo piletinu, važno je sagledati širu sliku. Ako pušite, na primer, prestanak pušenja će verovatno imati mnogo veći pozitivni efekat na vaše zdravlje nego izbacivanje živine.
Da li je problem sa živinom ili sa aditivima i načinom pripreme?
Način na koji se hrana priprema i aditivi poput ulja i začina mogu značajno uticati na njenu zdravstvenu vrednost. Stručnjaci kažu da rizik od kancera može više zavisiti od ovih faktora nego od same živine.
Pečenje, prženje i kuvanje na visokim temperaturama mogu stvoriti jedinjenja (HCA i PAH) povezana sa kancerom. Ali ova jedinjenja se nalaze i u crvenom i u prerađenom mesu, tako da problem može biti više u načinu pripreme nego u vrsti mesa.
Takođe, prerađeni proizvodi poput pilećih medaljona ili pohovane piletine mogu biti daleko štetniji od pečenih pilećih prsa bez aditiva.
Belo ili crveno meso – šta je zdravije?
Iako belo meso poput piletine i ćuretine ima manje masti i povoljniji odnos proteina i masti od crvenog mesa, to ne znači nužno da dovodi do nižeg nivoa holesterola.
Neka istraživanja pokazuju da belo i crveno meso mogu imati slične efekte na nivo holesterola u krvi, posebno LDL („lošeg“) holesterola i apolipoproteina B (apoB).
Pored toga, studija nije pravila razliku između vrsta živine (na pimer, prerađeno meso naspram svežeg mesa), što ograničava tumačenje rezultata.
Šta bi trebalo da uzmu u obzir buduća istraživanja?
Stručnjaci se slažu da su potrebna preciznija istraživanja koja uključuju:
tačnu vrstu i izvor mesa
metode pripreme
prisustvo aditiva, pesticida i hormona
fizičku aktivnost i opšte prehrambene navike
istraživanje po polu.
Koliko je živine bezbedno konzumirati?
Preporuka ostaje ista – do 300 g živine nedeljno se smatra bezbednim, posebno ako je u pitanju nemasno, minimalno prerađeno meso pripremljeno na zdrav način.
Za one sa povećanim zdravstvenim rizicima ili porodičnom istorijom kancera, bolje je ograničiti unos na 200 g nedeljno i povećati unos ribe, mahunarki i biljnih proteina.
