Izreka kaže da je vreme novac. U Evropskoj uniji vreme je i političko pitanje. Ovo pomeranje kazaljki nije poslednji put iako milioni građana žele da se takva praksa napusti.
Istraživanja pokazuju da pomeranje sata unapred i unazad svakoga proleća i jeseni negativno utiče na ekonomiju i na zdravlje ljudi, zbog čega su glasniji pozivi da se takav sistem ukine u Evropi, ali i šire. Evropska unija je 2018. predložila ukidanja pomeranja kazaljki nakon što je gotovo četiri miliona ljudi u bloku s tada 28 zemalja članica, pre nego što ga je Velika Britanija napustila, to podržalo na javnom savetovanju.
Parlament, jedino telo EU-a čije članove direktno biraju građani, sledeće godine je podržao reformu, ali njena sudbina je od tada neizvesna pošto je naišla na otpor nekih zemalja članica.
Studije pokazuju da je pomeranje sata štetno za zdravlje
Prema procedurama Unije za usvajanje zakona, Evropska komisija sastavlja predlog o kom parlament i zemlje članice moraju odvojeno da glasaju, pre nego što se pregovarači iz zemalja članica i članovi parlamenta slože u vezi sa konačnim tekstom. Poljska, koja predsedava EU do jula, kaže da je vreme da se pitanje sata vrati na dnevni red država članica.
Pobornici reforme, uključujući zakonodavce, upućuju na studije koje dokazuju da je pomeranje sata štetno za zdravlje.
„Postoji velika količina dokaza koji upućuju na to da je pomeranje sata dva puta godišnje loše za ljudsko zdravlje, loše za životinje, loše za saobraćaj, a koristi su neznatne. Zbog toga mislim da je došlo vreme da tome kažemo zbogom“, rekao je irski evroparlamentarac Šon Keli, jedan od najistaknutijih zagovaralaca ukidanja pomeranja sata. On poziva Europsku uniju da odredi ciljani datum za sprovođenje te reforme, kao što je to učinila s ciljevima za smanjenje emisija štetnih gasova.
Gubitak vremena?
Praksa pomeranja sata unazad u proleće kako bi se večerima dodao jedan sat svetlosti započela je u Nemačkoj u Prvom svetskom ratu i potom se proširila po Evropi. Običaj se vratio u Drugom svetskom ratu, a onda je ponovo ostavljen po strani sve do naftne krize 1970-ih kada je vraćen radi uštede energije i od tada je ostao.
Kritičari reformu smatraju gubitkom vremena s obzirom na to da se EU sada suočava s većim izazovima poput ruske invazije na Ukrajinu i pretnjom trgovinskog rata s Vašingtonom.
Ipak, Komisija je i dalje optimistična i za AFP je rekla da ne namerava odustane od reforme.
„Verujemo da je usklađeno rešenje i dalje moguće postići i podstičemo nove rasprave pod trenutnim predsedništvom“, rekla je portparolka Komisije Ana-Kaisa Itkonen.
Poljsko predsedništvo kaže da ide u tom smeru, ali priznaje da je podrška među zemljama članicama ograničena.
„Nameravamo da nezvanično razgovaramo sa zemljama članicama kako bismo videli da li je predlog i dalje izvodiv“, reklo je poljsko predsedništvo
Veoma skupo
Keli misli da je to jedno od pitanja gde bi EU i SAD mogle pronaći zajednički jezik. Nakon što je ponovo izabran za američkog predsednika, Donald Tramp je rekao da želi da se reši letnjeg računanja vremena kao „nezgodnog“ i „veoma skupog“ iako je u međuvremenu ublažio svoj ton.
Trampov saveznik i tehnološki milijarder Ilon Mask se pridružio raspravi tako što je ovog meseca pitao svoje pratioce preferiraju li sat vremena ranije ili kasnije u slučaju da se reforma ostvari. Većina od 1,3 miliona glasača je kazala da bi radije trajno ostala na „letnjem vremenu“.
Ako EU i SAD ikada ukinu trenutni sistem, neće biti jedini. Azerbaejdžan, Iran, Rusija, Sirija, Turska i Urugvaj su odustali od pomeranja sata, prema istraživačkom centru Pew. Ipak, neki su zažalili. Egipat je prestao da pomera sat 2014, ali je ponovo uveo praksu devet godina kasnije radi uštede energije. Pobornici reforme u EU-u mogli bi ipak čekati nešto duže.
Viši litavski zvaničnik je rekao da zemlja neće trošiti vreme i da će to pitanje učiniti prioritetom kada preuzme predsedanje Savetom EU 2027. godine.
Izvor: PressSerbia/Hina