Tužan pogled psa kada uradi nešto što nije smeo, dobro je poznat svakom vlasniku. Možda se uneredio u vašoj sobi, možda je progrizao tepih ili vaš omiljeni jastuk. Vi znate da je učinio nešto što nije smeo, a očigledno je da i on sam zna. Pas vam tada uputi jedan poseban pogled koji ćete vi prepoznati kao pogled krivice.
Sve se uklapa, vaš pas je ostao sam u kući, uradio je nešto što nije smeo (oni znaju bolje od nas šta smeju a šta ne smeju), a kada im uputite kritiku, njihov pogled vam sve govori. Veovatno ćete odmah početi da govorite: „Nisi dobar! Šta si to uradio? Loš pas!”
Iako ćete pomisliti da se pas oseća krivim i da se kaje što je to uradio, istina je zapravo drugačija. Vaš pas ispoljava strah, strah od grdnje i kritike. Dokaz za ovo su dva istraživanja. Kognitivni naučnik dr Aleksandra Horovic sprovela je dva istraživanja: „Inside of a Dog: What Dogs See, Smell, and Know” 2009. i „Being a Dog: Following the Dog Into a World of Smell” 2016. godine. Jedno od njenih istraživanja je pokazalo da ljudi tumače kako se psi osećaju na osnovu osećanja ljudi. Tačnije rečeno, mi pogrešno tumačimo kako se pas oseća na osnovu naših osećanja, a pogled krivice je pravi primer. Možete jasno da primetite da se pas šćućurio, gleda direktno u vas, možda čak i zabacuje uši unazad, zeva ili vam izgleda kao da liže vazduh. Ovo su jasni pokazatelji straha kod pasa koje mi ljudi možemo pomešati sa osećajem krivice. Istraživanje Aleksandre Horovic je pokazalo da su psi koji su imali pogled krivice zapravo iskazivali osećaj straha od grdnje.
Međutim, postavlja se pitanje da li psi uopšte imaju osećaj krivice? Možda da, a možda i ne. „Malo je verovatno da oni razmišaju o svojim delima na isti način kao i mi jer njihov mozak funkcioniše drugačije. Ipak, u većini drugih slučajeva, funkcionisanje njihovog mozga dosta je slično funkcionisanju našeg”, rekla je dr Horovic.
Sistem „razmišljanje o razmišljanju”, ponekad poznat kao „izvršne funkcije mozga”, veoma je bitan jer pokazuje da psi uglavnom ne razmišljaju o svojim delima koja su učinili, pa ni ne mogu da osećaju krivicu zbog nedela. „Na osnovu nekih istraživanja možemo zaključiti da neke životinje planiraju budućnost i mogu da se sete nekih određenih epizoda iz prošlosti”, kaže dr Horovic. Ona je dodala da ne možemo znati sa sigurnošću da li je tako i kod pasa jer nema dovoljno dokaza za to, i da je veoma teško sprovesti istraživanje na tu temu.
Ipak, psi se mogu setiti određenih događaja, ali razmišljanje o tim događajima ne funkcioniše baš kao i kod nas. „Oni se ne sećaju rečima, oni ne razgovaraju o tome. Ali da li oni o tome razmišljaju dok se izležavaju na krevetu čekajući da mi stignemo kući? Ne znamo. Voleli bismo da znamo, ali prosto ne znamo.” To je razlog zašto se oslanjamo na pripisivanje ljudskog ponašanja psima. „Kada usvojite psa i on postane član vaše porodice, za nedelju dana vi shvatite kakva je ličnost vašeg psa, šta on voli i o čemu razmišlja. Na taj način možete da pretpostavite šta će se sledeće desiti iako vi, u stvari, ne poznajete psa. Mi primenjujemo naš način delanja i razmišljanja na psa”, zaključila je dr Aleksandra.
Psi su, kao i ljudi, visoko društvena bića pa nije čudno što ih je ova sličnost vremenom zbližila. Ne samo da ih je zbližila, nego je omogućila psima jedinstvenu poziciju u životu čoveka. Lojalnost i posvećenost koju psi demonstriraju kao deo njihovog prirodnog instinkta unutar čopora, približno odražava ljudsku ideju o ljubavi.
To je još jedan u nizu razloga zbog kojih psi postaju punopravni članovi nekih porodica. Psi danas žive ili rade sa ljudima na mnogo načina i zaslužili su titulu čovekovog najboljeg prijatelja, ali bi trebalo da budemo svesni da su oni i dalje psi, i da ne funkcionišu kao mi bez obzira na to koliko vremena provodili sa nama.
(redinfoportal)
Dodajte komentar