Da li su ljudi u nekim zemljama manje pošteni nego u drugim? Engleski mediji (www.psychologytoday.com) prenose da su se dva internacionalna tima istraživača bavila ovim pitanjem i došla do sličnih zaključaka. Pitanje je bilo – Da li je poštenje jedna od izumrlih vrlina?
David Paskal-Ezama sa Komplutens univerziteta u Madridu je sa svojim kolegama 2015. godine ispitao stepen nepoštenja u 16 zemalja. Okupili su 90 studenata sa univerziteta u svakoj od zemalja kako bi svi odigrali igru prevrtanja novčića.
Pravila igre bila su sledeća: trebalo je baciti crno-beli novčić u vazduh i prijaviti dobijenu stranu. Ako bi novčić završio sa belom stranom na gore, student bi dobio čokoladicu kao nagradu. Svaki student bi nasamo prevrtao novčić i onda rekao odgovor osobi koja je vršila eksperiment. Ta osoba nije znala da li student govori istinu ili ne, ali caka je u sledećem – osoba koja je vršila eksperiment mogla je tačno proceniti procenat varanja u grupi tako što bi jednostavno izbrojala ukupan broj predatih čokoladica.
Naime, ako 90 studenata prevrne novčić, zakoni verovatnoće nas upućuju na to da će otprilike polovina novčića završiti sa belom stranom na gore. Ako bi skoro svi student prijavili pobedonosni rezultat, imali bismo dokaz da je došlo do velikog stepena varanja u toj grupi.
Iznenađujuće otkriće za Paskal-Ezama i njegov tim bilo je to da je u preko 16 zemalja samo 57% studenata prijavilo belu stranu, dakle samo 7% više od onog što je očekivano. Među onim studentima koji su došli u iskušenje da varaju jer im je novčić završio sa crnom stranom na gore, 86% njih je odolelo i reklo istinu. U nekim od 16 zemalja više su varali, u nekim manje, ali razlika nije bila naročito statistički značajna. Sve u svemu, istraživači su svuda potvrdili nizak nivo nepoštenja.
Nedavno je Heder Man sa svojim kolegama sa Djuk univerziteta sprovela slične studije, ali sa drugačijim zadatkom i dosta više učesnika iz svake od 5 zemalja učesnica eksperimenta.
Iz svake zemlje, otprilike 220 studenata sa lokalnih univerziteta i otprilike isti broj stanovnika okolnih gradova pristali su da odigraju jednu igru na Ajpedu, gde se 20 puta prevrće virtuelna kockica. Pre bacanja kockice, učesnicima je bilo rečeno da zamisle stranicu kockice koju žele. Nakon svakog bacanja, Ajped bi prikazao broj tačkica na gornjoj i donjoj strani kockice. Učesnici bi dobijali određenu svotu novca za svaku tačkicu na stranici koju su prethodno unapred izabrali. Ako bi učesnik odabrao „pogrešnu” stranu kockice, on ili ona bi mogli da varaju time što bi rekli da su prethodno izabrali više tačkica.
Kao i u prethodnom istraživanju, osobe koje su vršile istraživanje nisu mogle da znaju da li učesnici govore istinu ili ne, ali su mogle da procene opšti procenat varanja u zemlji tako što bi poredile broj „visokih dobitaka” sa očekivanim brojevima.
U svih 5 zemalja, učesnici su rekli da su prethodno odabrali stranu sa većim dobitkom u 58% svih eksperimenata. Ovaj rezultat je 8% viši nego što bi bilo očekivano u slučaju da su svi rekli istinu i da niko nije varao. Drugim rečima, učesnici su u 84% nepovoljnih slučajeva rekli istinu, što je rezultat koji je neverovatno sličan zaključcima prethodno navedenog istraživanja. Neke zemlje su varale više, neke manje, ali su razlike bile skoro neprimetne. Sve u svemu, istraživanja su pokazala da je u tim zemljama veoma mali procenat nepoštenja.
Sudeći po rečima Manove i njenih kolega, rezultati ovih međunarodnih istraživanja predstavljaju veoma bitnu podršku za teoriju o održavanju naše svesti. Ta teorija kaže da smo svakako motivisani spoljašnjim uticajima da varamo, ali da smo takođe motivisani i snažnom unutrašnjom željom da sebe vidimo kao dobre, poštene i moralne osobe. Nizak nivo nepoštenja (nazvan „nekompletno varanje”) rezultat je našeg pokušaja da nađemo neku srećnu sredinu između spoljašnjih nagrada za nepošteno ponašanje i unutrašnjih nagrada za iskrenost i poštenje.
Ova istraživanja su, dakle, važna zato što pokazuju da zadrti pesimisti koji proriču potpuni suton humanosti i dobrote u današnjem svetu moraju malo da promisle o opravdanosti takvih stavova. Čini se da unutrašnji moralni kompas mladih još uvek snažno pokazuje na pravu stranu.
(redinfo)
Dodajte komentar