Severna Koreja je sinonim za nadzor, kontrolu i represiju. Sa druge strane, zemlja je otvorena za turiste ali je put moguć samo ukoliko se ispune strogi uslovi.
Kako je onda moguće posetiti ovu zemlju? Severna Koreja nije klasična turistička destinacija, ali turističko putovanje u ovu zemlju nije nemoguće. Šta više, vlada Severne Koreje se trudi da ohrabruje razvoj turizma.
Kome je dozvoljeno da uđe u Severnu Koreju?
To mogu gotovo svi, osim stanovnika Južne Koreje. Za ulazak u zemlju turistima je potrebna viza, a prihvataju se organizovane grupe koje podnesu zahtev za vizu u ambasadi. Zanimljivo je da je saradnja sa vlastima ove zemlje lakša nego sa nekim drugim zemljama.
Kako funkcioniše poseta?
Svako putovanje u Severnu Koreju mora se rezervisati kao paket. Poseta u trajanju od osam dana, sa polaskom iz Pekinga, košta oko 2.000 eura. Ture traju jednu ili dve nedelje i uvek započinju u kineskoj prestonici. Odatle jedna od retkih avio veza sa Severnom Korejom je do prestonice, Pjongjanga. Svi hoteli, restorani i izleti su unapred izabrani. Kao posetilac možete izraziti određenu želju da nešto vidite, ali konačno vlada određuje šta će turisti tačno videti. I oni nikada ne mogu biti sami dok su u zemlji. Na svakom putovanju uz grupu turista idu i dva turistička vodiča, kao i vozač. Individualni izleti po sopstvenoj želji su zabranjeni. Mnogi vodiči koji prate grupe govore tečno nemački ili neki drugi jezik.
Šta turisti mogu da vide u Severnoj Koreji?
Postoji oko 15 mesta koja se posećuju prilikom posete Severnoj Koreji. Naravno, posetioci se drže jako daleko od najsiromašnijih oblasti i lokacija koje pokazuju strukturne probleme u zemlji. Veći deo puta turisti provode u Pjongjangu. Iz prestonice, organizatori nude i ture do planina gde turisti mogu da planinare ili da skijaju. Posete istorijskim zgradama su, takođe, moguće. Kompleks grobnica Gogurjeo i istorijski spomenici u Kaesongu su mesta svetske kulturne baštine pod zaštitom UNESCO-a.
Koja su ograničenja za turiste?
Što se hotela tiče, u pitanju su smeštajni objekti bolje srednje klase. Mobilna mreža ne postoji, a internet se retko može koristiti i to pod strogim uslovima. Turisti mogu da koriste telefone u većini hotela bez problema. Plaćanje svih troškova je na licu mesta i to u gotovini. Takođe, ne postoje bankomati ali je moguće plaćati u eurima.
Šta posetioci ne bi trebalo nikada da rade?
Nije preporučljivo postavljati kritička pitanja vodičima. Omalovažavanje ili uvrede političkog sistema se nikako ne preporučuju. Ovo isto važi i za simbole zapadnog sveta. Poneti nemačke ili francuske novine ili Bibliju je tabu. Kako bi vlada reagovala na tako nešto, zavisi uglavnom od zemlje iz koje turista dolazi. U najgorem slučaju, turisti se koriste za politički pritisak.
Zdravstvene mere predostrožnosti?
Ne postoji obavezna vakcinacija za Severnu Koreju. Međutim, preporučuje se vakcinacija protiv tetanusa, difterije, dečije paralize i hepatitisa A. Zdravstveni sistem u ovoj zemlji je izuzetno loš. Neophodno je sa sobom uvek imati dovoljno lekova koje ste poneli od kuće. Uvek se savetuje imati sa sobom i putno zdravstveno osiguranje.
Da li je putovanje u Severnu Koreju etički opravdano?
Individualni motiv za posetu je odlučujući. Niko ne bi trebalo da putuje samo zato da bi dobio pečat u pasošu ove zemlje niti da bi sakupio zanimljive priče koje će prepričavati prijateljima. Interesantno je da, recimo, 300 nemačkih državljana godišnje poseti ovu zemlju. Mnogi od njih žele da bolje razumeju dešavanja u Severnoj Koreji. Drugi su zainteresovani za konumistički sistem. Ideja da turisti ovakvim putovanjem direktno finansiraju vojsku nije tačna. U ovoj zemlji postoje različiti ekonomski ciklusi. Prihodi od turizma se ulivaju u plansku privredu, dok vojna potrošnja i troškovi nuklearnog naoružanja imaju posebne ekonomske cikluse.
travelmagazin
Dodajte komentar