Nije retkost da se ljudi povedu primerom drugih ljudi, pa postanu nervozni, nestrpljivi, nekada i srećni imitirajući druge. Ali, da li je lenjost “zarazna”?
Moguće je da počnemo da se ponašamo nestrpljivo, lenjo ili obazrivo, a da nismo takvi zaista. Pitate se kako? Prema istraživanju koje je sproveo Pariski nacionalni institut za zdravlje i medicinska istraživanja, ovakvo imitiranje karakternih osobina kao što je lenjost može se razviti nesvesno, pa ćemo prihvatiti osobine koje nisu deo našeg ponašanja.
Zbog čega se razvija ovo imitiranje nečijeg ponašanja? Prema mišljenju stručnjaka, ljudi teže tome da menjaju svoje ponašanje kako bi se prilagodili okruženju i približili ljudima koji nas okružuju. Zahvaljujući tome javlja se ovakvo podražavanje ponašanja koje se stvara na nesvesnom nivou.
Ova studija, u kojoj je učestvovalo 46 ispitanika, kombinovala je tehnike kognitivne psihologije sa matematičkim modelima kako bi istražila zakone koji utiču na promene ponašanja.
Stručnjaci su tražili od dobrovoljaca da donesu neke odluke, među kojima je bilo potrebno preuzeti rizik, pre i nakon što bi posmatrali odluke koje donose drugi izmišljeni učesnici.
Grupa izmišljenih učesnika razvijena je na osnovu algoritama veštačke inteligencije, prethodnog prilagođavanja osobinama ličnosti kao što su razboritost, strpljenje i lenjost. Dobrovoljci ni u jednom delu eksperimenta nisu znali da ti drugi pojedinci zapravo ne postoje.
Rezultati istraživanja pokazali su da učesnici bili skloni tome da nesvesno ponavljaju ponašanje koje su videli kod virtuelnih učesnika.
Pre svega, uočene su dve vrste zaključaka: prva ̶ učesnici su težili tome da se njihovi stavovi poklapaju sa stavovima izmišljenih učesnika čak i kada u stvari nije tako, i druga ̶ važnost socijalnog uticaja zbog kog se stav dobrovoljaca menjao u skladu sa socijalnim okruženjem. Sve ovo se uvek događa kao refleksna radnja, na nesvesnom nivou.
Čelnici ovog projekta trude se da razumeju kogniciju kako kod ljudi, tako i kod životinja. Odnosno, žele da dokažu da teorija odluke (teorija izbora) doprinosi velikom uticaju koji imaju priroda i predrasude na socijalnu kogniciju.
(redinfoportal/pixabay)
Dodajte komentar