U Nemačkoj ozbiljno razmišljaju o tome da ukinu oznaku roka trajanja na namirnicama jer bacaju previše hrane. Realno, koliko bi to bilo opasno po zdravlje?
Nutricionisti kažu da lako kvarljive namirnice – mleko, sirevi i drugi mlečni proizvodi, jaja i meso nikad ne bi trebalo da se nađu među namirnicama sa produženim rokom trajanja.
Nutricionista Milka Raičević napominje da u prirodi ne postoji nijedna namirnica koja ne trune, da čak i čovek ima svoj rok trajanja i da smo u zabludi da ih možemo večito čuvati.
– Šećer, so, pirinač, med i sirće i mnogo posle datuma naznačenog na pakovanju mogu se koristiti, ali i za njih treba da postoji stepen opreza. Šećer jedino ne sme da bude u kontaktu sa vodom, a sirće ostaje bezbedno zbog alkoholnog vrenja. No, i kod ovih namirnica mora da se bude obazriv pri pakovanju, koje bi trebalo da bude u kesama ili platnu, dok plastiku treba izbegavati – naglašava Raičević.
Zanimljivo je da, kada je reč o flaširanoj vodi, posebno treba obratiti pažnju na rok upotrebe, koji se ne odnosi se na vodu već na samo pakovanje!
– Flašicu vode uvek treba baciti. Ako pronađete neotvorenu flašicu na kojoj je istekao rok, vodu možete uvek da termički obradite, oprete veš ili zalijete cveće. Jedino nije za piće – savetuje nutricionsta Milka Raičević.
Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača, smatra da bi kod nas dobrodošla bila ideja Francuza, koji su zakonom obavezali supermarkete da učine sve da spreče bacanje viškova hrane. Supermarketi, naime, hranu kojoj je rok trajanja pri kraju doniraju u humanitarne svrhe ili kao hranu za životinje. Time su profitirali svi: donatori dobijaju prizanje celog društva, a država ih oslobađa plaćanja poreza.
Gde mora, a gde ne
Šta je rok trajanja?
Rok trajanja je, prema Pravilniku o deklarisanju, označavanju i reklamiranju robe, minimalni rok do kojeg hrana zadržava svoja karakteristična svojstva uz pravilno čuvanje. Navođenje roka trajanja nije potrebno kod: svežeg voća i povrća, vina, peciva i kolača – koji se s obzirom na sastav i namenu potroše u roku od 24 sata od proizvodnje – šećera i slatkiša koji su gotovo isključivo od njega, sirćeta, žvaka… Rok trajanja upakovane hrane prema domaćem zakonodavstvu određuju proizvođači, a neupakovane prodavci u direktnoj prodaji.
Moguće rešenje
Nemci predlažu čipove
Prema rezultatima istraživanja iz 2012. godine, Nemci godišnje bace u đubre hranu u vrednosti od 16,6 do 21,6 milijardi evra. To znači da svaki građanin Nemačke svake godine u smeće baci od 200 do 260 evra u obliku hrane koju je najverovatnije još mogao da pojede. Ovo je i motiv za predlog o ukidanju roka trajanja, koji je pokrenuo nemački ministar poljoprivrede Kristijan Šmit.
Čest je slučaj da u smeću završe proizvodi kojima je tek istekao rok koji je označen kao „preporučen rok upotrebe“. Do tog datuma, naime, proizvođač garantuje da će proizvod imati osobine koje bi trebalo da ima što se tiče ukusa, mirisa, boje, konzistencije i hranjive vrednosti. Nakon tog datuma, vrlo je verovatno da će proizvod zadržati ta svojstva i možda će još dugo proći dok se proizvod zaista ne pokvari…
Ministar Šmit zato predlaže da se u pakovanja hrane instaliraju elektronski čipovi, na kojima bi promena boje od zelene ka crvenoj ukazivala koliko je proizvod star, a na kupcima bi bilo da odluče da li žele još da ga koriste.
Zdrava hrana – Privilegija bogatih
U nameri Nemačke da ukine rok trajanja, nutricionistkinja Milka Raičević vidi i mogući skriveni razlog.
– Bojim se da prehrambena industrija pokušava da uvede genetsko modifikovanu hranu na velika vrata. Definitivno će zdrava hrana u budućnosti biti privilegija bogatih – kaže ona.
Dodajte komentar