Tenis se već neko vreme zabavlja pitanjem ko je najboji svih vremena. U početku se o Novaku Đokoviću stidljivo pisalo, ali izgleda da on ima sve veću armiju navijača. I to onih koji su najupućeniji u ovaj sport.
Poznati novinar “Eurosporta” Dezmond Kejn napisao je poduži tekst u kome objašnjava zbog čega je Novak na pragu da postane najbolji ikada. Ipak, nije ovo tekst samo o tome, već i o svim odnosima među trojicom najboljih…
Zavalite se i uživajte.
– Federer ima najviše grend slemova, ali postoje ozbiljni argumenti da je Đoković najbolji u istoriji. Ponekad srce vidi ono što je oku nevidljivo. Federer je globalno voljen, poštovan kao sportski svetac i kroz prizmu popularnosti najbolji ikada. Dao je tenisu duhovni element, osećaj većeg značenja, ali je nekima teško da možda neće moći da završi karijeru kao najbolji. Ne samo zbog toga što je pobeđivao, nego način na koji je to radio – piše Dezmond Kejn na početku, a onda nastavlja:
– Federer je tenisu dao duhovni element, osećaj većeg značaja protiv gunđanja. Omogućio je ljudima da sanjaju, da se emotivno vežu za tenis od kada je prvi put pao na zemlju i briznuo u plać na Centralnom terenu Vimbldona nakon što je pobedio Marka Filipusisa pre 16 godina. Mnogo javnih suza je prolio kada je shvatio da više ne može da to drži u sebi. I dok je Federer dao sportu poseban narativ (priču), neverovatno iskustvo za gledaoca i dugovečnost odličnog tenisa kojem nikada neće moći da se parira, možda je teško upoznati novu zoru kada se Švajcarac povuče, a možda ne bude najbolji svih vremena (GOAT).
Estetika Federera čini da ga volite baš lako. One je predivan i svečan zbog bezobrazluka i gracioznosti. On ne želi da igra sport, već da ga izvodi. Sa 38 godina, on je najveći osvajač turnira svih vremena. Ostatak njegove zaostavštine ostaje samo pretpostavka, argument koji je duže u vazduhu nego loptica u Melburn parku. Fluidna je i promenljiva konverzacija koja dobije novi ritam nakon svakog grend slema.
Da bi ponudili pravu analizu GOAT debate teško je kada ne možete da vidite celokupno sliku o tenisu. Postoji potencijalan preokret u priču bolje nego što je Benksi ikada uspeo da donese.
Kada je Federer stigao do 20. grend slem titule u Australiji 2018. godini, bilo je široko prihvaćeno da samo njegov arhineprijatelj Rafael Nadal ima šansu da ga uzdrma. Novak Đoković je poražen od Čung Hjung u osmini finala i mučio se da se oporavi od problema sa laktom kada se povukao protiv Marka Čekinata u istoj fazi Rolan Garosa. Oporavak beogradskog čudovišta od tog poniženja na Rod Lejveru bio je izvanredan i pruža odlučujući udarac u načinu na koji će ga istorija pamtiti.
Podigao je četiri od poslednjih šest grend slem trofeja i stigao do ukupno 16. Odjednom on može da vidi vrh ne samo svoje ere, već svih vremena. Njegovo kasapljenje Nadala u finalu Australijan opena sa 6:3, 6:2, 6:3 na početku 2019. godine bila je brutalna predstava njegove veličine: osvojio je 56 od 59 poena na sopstveni servis, upisao 34 vinera i počinio tek devet neiznuđenih grešaka. Bilo je to srodno teniskom krvoproliću jer je Nadalov duh razbijen u pračišnje po celoj Rod Lejver areni.
Da je Federer učini nešto slično Nadalu na Lejveru, dobio je plitke pohvale, hiperbole i vence najboljeg ikada. Ipak, nikada nismo videli Đokovića kao nekog koga je lako voleti. Svakako, ne kao Federera. Ili njegov tenis. Prosto takav je profesionalni sport.
Neke osobe i karaktere javnost voli neke ne. Ako je Đoković drugi najbolji po stilu, na terenu i van njega, veoma je verovatno da će ga prepoznati kada je u pitanju suština.
Kada se Đoković poigravao sa Federerom u polufinalu Melburna 2016. godine, nekadašnji britanski teniser i ekspert “Eurosporta” Majl Meklagan je brzo prešao preko najboljih poena. On je ispravno istakao da Đokovićev magacin sjajnih vinera nema istu umetničku težinu kao Federerovi, pa su često gledane pod manjim svetlom. Čak i da su u istoj areni na najvećoj svetskoj pozornici.
Tenis privlači armije neprijateljskih navijača koji nisu fer jedni prema drugima. Pogotovo kada je u pitanju racionalni razgovor. Navijači Federera, Đokovića i Nadala su, zaista, postali veoma plemenski.
Đoković može da odigra bilo koji poen iz Federerovog arsenala, može da napravi odlučujuće poene kao Federer i ima atleticizam koji nikada nije viđen u tenisu. Takođe radi striktno po planu da bi uhvatio Roždera i Rafu u trci.
Đoković je kao 20-godišnjak izgubio finale grend slema 2007. godine protiv Federera sa 3:0 na US openu.
Tada je Federer podigao 12. grend slem, ali od te tačke je imao sve manje velikih pobeda. Ne zbog godina ili nesposobnosti, on je imao tada samo 26 godina, ali pre svega zbog rasta Đokovića, Nadala, Mareja i kasnije Vavrinke kao serijski gren slem pobednici.
Ne želim da pokažem nepoštovanje prema Safinu, Rodiku i Hjuitu, ali oni su bili i te kako limitirani u donsu na svirepost sa kojom se Federer susreo u drugom delu karijere. Od 2008. godine se drastično povećao intezitet takmičenja, a Federer gubi tri finala grend slema od Novaka, dva puta na Vimbldonu 2014. i 2015. godine i ponovo na US Openu 2015. godine kada je pristrasna i bučna publika u Velikoj jabuci nije uspela da izdrži ponašane Novaka.
Da nije dosadnog Đokovića, Federer bi imao potpuno očišćen put kada trci da postane najbolji svih vremena. To nije jer je savitljivi Novak odlučio da se ne savije.
Đoković ima 25-22 u mečevima sa Federerom, i dobio je 14 od poslednjih 20 susreta. Ima 28-25 sa Nadalom, a poslednji put je izgubio od njega van šljake pre šest godina. On će završiti sa 25-11 protiv Mareja u najvažnijim susretima. U ovim opasnim, vremenima koja seku grkljan razdraganovoj velikoj četvroci, on je jedini koji ima pozitivan skor sa svima.
Đoković je prvi čovek u istoriji koji je osvojio tri grend slema tri puta uzastopno, prvo osvojivši Vimbldon i US opena 2011. godine, a onda Australijan open 2012. Zatim je postao prvi nakon Roda Lejvera koji je u istom trenutku držao sva četiri grend slem turnira Vimbldon i US Open 2015, a AO i Rolan Garos 2016. godine.
Uradio je mnogo i više od toga u brutalnoj eri i isplivao na vrh sa sedam AO, četiri Vimbldona, tri US opena i jednim trijumfom na Rolan Garosu.
Čišćenje kalendara mu je i te kako na raspolaganju, baš kao što je to bio slučaj pre tri godine kada se činilo da je izgubio zanimanje za ovaj sport. Neki sumnjaju da neće izgubiti fokus jer se istorija ponavlja. Kada je “zašto” tako jasno, kako uraditi nešto je lako. Đoković mnogo želi, da stavi trešnju na vrh. Ako ga zdravlje posluži, postoji malo toga što može da ospori tvrdnju da je 20 grend slem trofeja kod Novaka ne samo cilj, već pitanje vremena. Pat Keš, osvajač Vimbldona iz 1987. godine, podelio je svoje mišljenje u nedelju:
– Nije popularno reći, da li je Novak najbolji od svih njih? Nije popularno. Ali kada pogledate činjenice, on je možda bolji od mnogo njih. Možemo to da kažemo kada god osvoji šampionat lako, ali je dobro za razgovor koji vodimo – rekao je Keš.
Đokovića možda ne slave kao Federera, ali ne smemo da budemo slepi prema stvarnosti. Federer je osvojio četiri grend slem turnira nakon 30. godine, ali Đoković je to izjednačio sa 31!
Poslednji cilj Federera je verovatno da osvoji olimpijsko zlato, da postane najstariji grend slem šampion i da se penzioniše kao igrač sa najviše grend slem titula. Dva od tri cilja nije uopšte lođe, ali možda su previše i z anjega. Poslednji cilj Đokovića je da uhvati i pretekne Federera. Švajcarac je sigurno igrač koji je najpoznatiji i koji igra najlepši tenis, ali ali najbolje počinje da izgleda kao Đoković – napisao je Kejn.
Foto: Tanjug AP
Izvor: PRessSerbia/Blic
Dodajte komentar