Smeštena na vrhu liste remek-dela Antonija Gaudija, ova neobična zgrada pod zaštitom Uneska, zvanično poznata kao Kuća Milà (Casa Milà), stvorena je između 1905. i 1910. godine kao kombinacija stambenog i poslovnog prostora.
Jedinstvena upotreba svetlosti, prostora i pokreta u La Pedreri ostaje podjednako zadivljujuća danas kao i kada je najpoznatiji barselonski arhitekta prvi put zamislio ovu građevinu, a granica između dekoracije i funkcionalnosti je prefinjeno nejasna.
Bilo da ste prvi put u poseti ili ste lokalni stanovnik koji svake nedelje prolazi pored nje, nemoguće je ne zaustaviti se pred blistavom sivo-belom fasadom La Pedrere – talasastim čudom od katalonskog kamena koje se vije oko ugla Paseo de Grasije do Ulice Provensa. Ali to je samo početak.
Unutar zgrade, koja je jedan od simbola katalonske prestonice, očekuje vas još mnogo toga, počevši od strukture u obliku leptira sa dva dvorišta, dizajnirane tako da maksimizira prirodno svetlo i protok vazduha. Odavde se stvari samo još više pretvaraju u nešto nezemaljsko dok se spiralno penjete na čuveni krov, sa dimnjacima inspirisanim srednjevekovnim vitezovima.
Priroda je bila Gaudijeva večita muza, a to se oseća u svakom centimetru La Pedrere, od krivudavog nepravilnog dizajna apartmana do biljkolikog oblika kapija od stakla i gvožđa.
Iako je zgradu naručio poslovni čovek/političar Pere Milà, La Pedrera je bila u vlasništvu njegove bogate supruge Rosario Segimon, koja je ovde živela do svoje smrti 1964. godine. Gaudí je zamislio da ova zgrada nadmaši sva njegova prethodna dela, koja su u to vreme uključivala Kuću Vicens u Grasiji, Palau Güell u El Ravalu i čudesnu Kuću Batlló nedaleko odatle. Zgrada je takođe bila pionir u arhitekturi sa uvođenjem podzemne garaže – Milà je bio jedan od prvih ljudi u Barseloni koji je imao automobil.
La Pedrera je dobila svoj najpopularniji nadimak (Kamenolom) zbog svoje talasaste kamene fasade, iako se formalno zove Kuća Milà. Danas je uglavnom posvećena kulturnim događajima, poslovnim prostorima i turizmu, ali nekoliko od 16 stanova i dalje je naseljeno.
Prvo je tu ta blistava, nezaobilazna spoljašnjost, stvorena od preko 6000 blokova kamena iz katalonskih područja Garraf, Vilafranca i Ulldecona. Talasasti oblik podseća na morsku liticu oblikovanu silama prirode, dok 32 kovane gvozdene balkonske ograde podsećaju na morske trave i izrađene su ručno u lokalnoj radionici.
Jednom unutra, dva velika prizemna dvorišta ukrašena šarenim muralima postavljaju scenu za ono što dolazi. Verovatno ćete želeti nekoliko sati za detaljnu posetu vođenu audio vodičem, ali ako imate samo 30 minuta, veliki naglasak je na izuzetnoj krovnoj terasi.
Očekujte praznik stepenica gore-dole, panoramskih pogleda na Barselonu i čudno ukrašenih peščano obojenih dimnjaka koji iz određenih uglova podsećaju na srednjevekovne vitezove.
U klasičnom Gaudijevom stilu, proslava tradicionalnog katalonskog zanatstva prožima celu zgradu, a dimnjaci – od kojih su neki prekriveni trencadísom (razbijenim pločicama) ili recikliranim zelenim flašama – su primer toga.
Većina poseta takođe uključuje obilazak El Pis de La Pedrere, stana na četvrtom spratu uređenog kao što bi bio u ranoj 20. veku kada su ovde živele buržoaske barselonske porodice.
Ovo je sjajno mesto da se ceni Gaudijeva genijalna fuzija funkcionalnih prostora sa kreativnim ukrasnim elementima, poput okvira vrata i prozora koji izgledaju gotovo kao tekuće skulpture.
Ipak nisu se svima svideli nekonvencionalni stanovi u La Pedreri!
Naime, nakon Gaudijeve smrti 1926. godine , Rosario Segimon je preuredila nekoliko elemenata svog doma, uključujući neke od spiralnih plafona.
Tu je i dinamičan muzej smešten među 270 paraboličnih crvenih ciglenih lukova na tavanu, koji prikazuje modele Gaudijevih zgrada, primere prirodnih elemenata koji su inspirisali njegov rad i još mnogo toga.
(24sedam.rs/pixabay)
