Opšte je poznato da su ljudi društvena bića koja mogu da naslute ili osete emocije drugih. Verovatno se često nađete u situaciji u kojoj nesvesno oponašate svog sagovornika. Ako vaš sagovornik počne da zeva, velike su šanse da ćete i vi uraditi isto. Međutim, kao što je zevanje zarazno, tako je i stres. Evo kako stres drugih ljudi utiče na vaše zdravlje.
Kao ljudskom biću urođeno nam je da se poistovećujemo sa drugim ljudima, toliko da čak i počinjemo da oponašamo njihove pokrete ili izraze lica. Tu potrebu okidaju posebni neuroni u mozgu zvani neuroni ogledala. Ova grupa ćelija u mozgu se aktivira posmatranjem akcije na isti način kao kada organizam sam izvodi tu akciju. Međutim, iako su oni dosta korisni kada je u pitanju učenje, razumevanje i empatija, neuroni ogledala mogu biti veoma štetni po čoveka kada je u pitanju stres.
Neurone ogledala otkrio je 90-ih godina prošlog veka tim italijanskih istraživača dok su proučavali na koji način mozak kontroliše pokrete usta i ruku kod makaki majmuna. Istraživači su došli do zaključka da se u mozgu aktiviraju određeni neuroni kada majmuni izvode određene pokrete, pa čak i kada samo posmatraju iste.
Smatra se da ovi neuroni funkcionišu na sličan način i kod ljudi. Smešteni blizu motoričkih neurona, koji kontrolišu pokrete, govor i nameru da se deluje, oni simuliraju pokrete i emocije drugih ljudi ili nas navode da uradimo isto to.
Jedno istraživanje u Švajcarskoj je uz pomoć funkcionalne magnetne rezonance otkrilo da postoji veza između neurona ogledala i većeg stepena kognitivne empatije. Kada su učesnicima pokazali slike ljudi koji zevaju, deo mozga u kojem su smešteni neuroni ogledala se aktivirao.
Čak i kada ne oponašamo fizički sve što vidimo, neuroni ogledala se i dalje aktiviraju u takvim situacijama. Oni nam pomažu da se saosećamo sa drugim ljudima. Međutim, često se to svodi na stres koji svakodnevno viđamo kod naših kolega, prijatelja i bližnjih.
Naučnici već duže vreme znaju za zaraznu prirodu stresa. Brojna istraživanja su pokazala sa kojom lakoćom stres može da se prenese sa jednog supružnika na drugog, među kolegama i slično. Emocije su veoma zarazne, a naročito kada su u pitanju negativne emocije.
Stres je jedan od izazivača tih negativnih emocija i može imati veoma štetne posledice po čovekov organizam. On snižava „dobar” holesterol, loše utiče na naš imunitet i može dovesti do brojnih oboljenja, poput insomnije ili kardiovaskularnih bolesti. Međutim, stres koji potiče od drugih ljudi je u potpunosti bespotreban. Jedan od načina na koji možemo da eliminišemo ovakve izvore stresa je da naučimo kako da držimo pod kontrolom naše neurone ogledala.
Pokušajte da ne shvatate previše ozbiljno iracionalne priče ili situacije koje vaš mozak preuveličava i samim tim vas dovodi do stanja straha ili panike. Stres nastaje kao rezultat priča kojima često zaluđujemo sebe.
Ako vas kolega koji očekuje da mu odgovorite odmah na imejl čini stresnim, jednostavno mu odgovorite kada budete imali vremena. Ako neko na poslu traži od vas da požurite sa radom iako znate da imate dovoljno vremena do isteka roka, jednostavno se sklonite po strani i držite se roka koji zapravo treba da ispoštujete. Dajte do znanja ljudima da vas njihovo ponašanje čini stresnim i smanjite kontakt sa osobama koje vam konstantno ulivaju paniku i stres u život.
Iako je stres nezaobilazan deo svačijeg života, pokušajte da se držite bar nekih od ovih saveta i sigurno ćete primetiti pozitivne promene u svojoj okolini.
(redinfoportal
Dodajte komentar