BRZI TEST OD MINUT I PO! Doktori apeluju – znaćete odmah preti li vam MOŽDANI UDAR

Prost test otkriva kakvo je vaše zdravstveno stanje

Prevencija je uvek najbolji izbor, a to posebno važi kada govorimo o srčanom udaru.

Preko 100.000 ljudi doživi moždani udar svake godine u Velikoj Britaniji i oni su odgovorni za preko 38.000 smrtnih slučajeva.

Čak i za 1,3 miliona Britanaca koji su preživeli moždani udar – mnogi žive sa invaliditetom.

Atrijalna fibrilacija je uobičajeno stanje srčanog ritma u Velikoj Britaniji, koje pogađa oko 1,6 miliona ljudi, piše The Sun.

Ljudi sa ovim stanjem imaju nepravilne otkucaje srca koji su često veoma brzi.

A moždani udari kod ljudi sa AF su teži i veća je verovatnoća da će dovesti do smrti ili ozbiljnog invaliditeta.

Juliet Bouverie OBE, iz Udruženja za moždani udar, rekla je: „Sa ranom dijagnozom i efikasnim upravljanjem AF, rizik od moždanog udara se dramatično smanjuje, tako da je od vitalnog značaja da se redovno kontrolišete.

„Zaista je lako proveriti sopstveni puls i naše istraživanje nam je pokazalo da većina ljudi to može.

„Opipajte puls na zglobu ili vratu da biste se uverili da ima pravilan otkucaj.

“Ako sumnjate da imate nepravilan puls, obratite se svom lekaru opšte prakse.”

Istraživanje koje je sprovelo udruženje pokazalo je da šest od deset Britanaca (62 odsto) reklo je da se nikada nisu proveravali na AF.

Kako testirati atrijalnu fibrilaciju

• Opipajte svoj puls na zglobu
• Koristeći tajmer, prebrojite koliko često otkucaji dolaze (trebalo bi da bude između 60 i 100 otkucaja u minuti)
• Ako sumnjate da imate nepravilan puls, obratite se svom lekaru opšte prakse

Najčešći simptomi koji se često mogu i prevideti od okoline su:

• Slabost motornih funkcija ili trnjenje jedne polovine lica ili tela.
• Iznenadna pojava vrtoglavice, sa nemogućnoš­ću hodanja i stajanja, koja je praćena nagonom na povra­ćanje i povraćanjem, a pogoršava se sa promenom polo­žaja glave ili tela ili fizičkim naporom.
• Nagle pojave glavobolje, najčešće sa početkom u potiljačnom predelu koje mogu biti praćene pojavom slabosti i pojedinih delova tela, povraćanjem ili izmenom stanja svesti.
• Otežano izgovaranje pojedinih reči, nemoguć­nošću govora ili nerazumevanjem tuđeg govora.
• Poremecajima vida:
  • pojava duplih slika
  • potpuni gubitak vida na jednom ili oba oka
  • suženje vidnog polja.

Sve ove tegobe mogu nastati naglo ili postepeno (u većini slucajeva) a često se i spontano povlače bez ikakvog lečenja, što odlaže obraćanje lekaru.

Foto: Pixabay

Izvor: PRessSerbia/ Srbija Danas