Sećate se one bajke braće Grim kada su se magarac, petao, mačka i pas umorni i istrošeni od godina i rada krenuli u Bremen da postanu muzikanti? Ova vesela družina tamo nije stigla, ali je i dalje omiljeni suvenir svih turista koji navrate u ovaj bajkoviti grad. U svom omiljenom gradu su toliko obožavani da su blizu glavnog trga pre pedesetak godina dobili i bronzanu skulpturu.
A ovaj grad na severozapadu Nemačke, retko koga ostavlja ravnodušnim, kako zbog izuzetno bogate arhitekture, savršeno usklađene gotike, renesanse i rokokoa, tako i zbog fascinantne istorije i tradicije koja je i danas deo svakodnevice svih njegovih stanovnika.
Iako je Hanza (udruženje baltičkih trgovačkih gradova) prestala da deluje još u 17. veku, skoro da nema stanovnika Bremena koji vam neće pomenuti da je njihov grad još uvek slobodni hanzeatski grad, na šta vas upućuje i sam pun naziv grada.
Kao grad država koji sa 60 km udaljenim Bremerhavenom čini najmanju nemačku pokrajinu, Bremen skoro nikada u svojoj dugoj istoriji nije izgubio povlašćeni status samostalnog grada.
Čak i posle Drugog svetskog rata, kada je bio luka američke vojske i svojevrsna “enklava” u okviru britanske okupacione zone, što mu je i tada osiguralo nastavak postojanja kao samostalne pokrajine.
Ovaj grad sa pola miliona stanovnika je posle Hamburga druga najvažnija luka u Nemačkoj.
U svako doba godine vrvi od turista koji se dive istorijskim delovima grada. A većina tura počinje baš na glavnom trgu Marktplacu (Bremer Marktplatz), koji važi za jedan od najlepših trgova u Evropi. Na njemu se nalaze neki od najvrednijih bremenskih kulturnih spomenika, kao što je to renesansna većnica Rathaus, jedna od retkih građevina koja je preživela bombardovanje pri kraju Drugog svetskog rata, kada je skoro 80 odsto grada bilo potpuno uništeno.
Na Marktplacu je i impresivna ranogotska katedrala St. Petri Dom zu Bremen, zgrada Schütting iz 16. veka, koja je bila sedište Trgovačke komore, ali i Rolandov stub – još jedan simbol bremenske viševekovne nezavisnosti. Sa svojih 10 metara najviši je a ujedno i najstariji takav kip u Evropi (star je više od 600 godina).
Najstarija gradska četvrt pod nazivom Schnoor, nedaleko od glavnog trga, sastoji se od 2,2 hektara stotine slikovitih, vrlo uskih kućica nanizanih jedna uz drugu.
U njima su nekad davno živeli ribari i zanatlije, a danas se tu nalaze umetničke galerije, restorani, kafe-barovi, suvenirnice…
(24sedam.rs/pixabay)
Dodajte komentar