Većina stručnjaka blitvu naziva injekcijom protiv upala u organizmu.
Veliki broj stručnjaka savetuje primenu blitvinog lišća, sirovog ili kuvanog, za vlažne obloge koji pospešuju dekongestiju (povlačenje navale krvi iz tkiva) i deluju protuupalno, a mogu se stavljati na hemoroide, opekotine, apscese, potkožne čireve.
Iako se blitva u većoj meri konzumira u priobalnom području, i kontinentalci rado iskušavaju njena lekovita svojstva.
Pokazalo se da uspijeva i u oštrijoj klimi, pa je stekla nove obožavatelje.
Zeleni se deo može pripremati kao svako lišće, a beli kao šparoga.
Najčešće se celo lišće kuva, ocedi, prelije maslinovim uljem te začini seckanim belim lukom.
Taj tradicionalni način pripreme je najzdraviji, jer se ulje ne zagrijava pa ne gubi na kvalitetu, a beli luk je zdrav sam po sebi.
Zelene delove listova možete pripremiti kao spanać, a bele stapke skuvati u slanoj vodi te preliti prženim mrvicama ili nekim umakom kao šparoge. Pohovane ili posute sirom i zapečene u rerni izvrsno su predjelo ili mali obrok.
Blitva je niskokalorična vredna namirnica – u jednoj šolji skuvane i ceđene blitve (25 dag) ima 32 mg C vitamina, 102 mg kalcijuma, 3,9 mg gvožđa, 150 mg magnezijuma i samo 35 kalorija.
Dodajte komentar