Pevačica Stoja Novaković ispričala je da je, kao klinka, bila poročna, da je bežala od kuće i da je konzumirala sve i svašta jer joj je to bio beg od siromašne porodice, u kojoj je s bratom odrastala. Ona je otkrila da je otac jednom prilikom uhvatio kada je pušila i da je udario pred društvom, pa je bežala kod babe, koja je štitila od batina.
– Nikad nisam maštala, kao sve devojčice, o udaji i braku. To mi nije padalo na pamet, bila sam buntovno dete i uvek su me privlačile nedozvoljene stvari. Brata su čuvali baba i deda, a ja sam bežala od kuće i pušila krišom cigare na ulici. Bila sam glavna riba u kraju, ali i danas pamtim batine od oca kada me je uhvatio – priča pevačica.
– Nisam imala pojma koliko će roditelji da se zadrže van kuće i kraja, pa sam se pravila važna. Otac me je nekako video, bila sam mu okrenuta leđima i kad je video da pušim, udario me je nekoliko puta pred svima. Ja ćutim, nisam smela ništa da kažem jer sam oca uvek mnogo poštovala iako je bio previše strog. Kod kuće smo posle razgovarali dugo, baba me je branila i govorila mu da će ona da razgovara sa mnom i da se takve stvari drugačije rešavaju, a ne šamarima i batinama. Kasnije, kako sam odrastala, polako se mirio s tim da imam taj porok i to je to.
Stoja je potom objasnila da je uvek htela da živi bolje, te i da je na sve načine pokušavala da pobegne od nemaštine, pa je zbog toga vrlo mlada krenula put estrade.
– Kad sam došla u neke zrelije godine, shvatila sam da su mi roditelji uvek bili pravi prijatelji. Uvek sam im verovala, kad je čovek mlad, mama i tata idu na živce, a kasnije brzo kroz život shvatite da vam samo žele dobro i da su tu da vas usmeravaju na pravi način. Bilo mi je žao što sam ih, kao klinka, sekirala. Bežala sam od sirotinje. Od ujutru do uveče sam maštala o nekom drugom životu, da smislim kako da zaradim, makar morala da budem dalje od porodice. Bila sam u svom svetu i kad sam ušla u tezgarenje i pevanje, nekako sam se pronašla – kaže Stoja i otkriva od koga je nasledila talenat.
– Dar za pevanje nasledila sam od oca i to sam dobro iskoristila. Ušla sam u narodnjake iako nisam slušala sve to, slušala sam pop i rok muziku kao klinka. Ipak, krenula sam za novcem i onda je tako sve spontano dalje išlo. Svakako ženi u estradnom svetu nije uvek lako. Imala sam jasan cilj i mislim da danas, kad se okrenem i pogledam, mogu da kažem da sam ga ostvarila. To je jedan miran i lep život, imam porodicu, imam karijeru i zarađujem onoliko koliko sam, kao klinka, maštala da imam.
Pevačica je jednom prilikom ispričala da joj je otac zapretio da ne dolazi kući ako se uda, te i da je to jedno vreme mnogo pogađalo.
– Kada sam se udavala, otac mi je rekao: “Ne zaboravi jednu stvar. Kada izađeš iz ove kuće, povratka više nema.” To sam shvatila bukvalno i nisam smela da im odem na prag iako znam da bi me oberučke prihvatili. Bila sam previše ponosna i tvrdoglava i nisam želela da budu u pravu. Kad sam tek otišla od kuće, teško sam živela. Mučila sam se i dovijala da zaradim, a majka mi je krišom pomagala, da otac ne sazna. Posle sam uvek štedela kad radim jer znam šta nemaština znači.
Izvor: PressSerbia/Republika
