Imaju višestruko pozitivan uticaj na najmlađe – utiču na razvoj moždanih vijuga, mašte, kreativnosti…
U svim prošlim i budućim vremenima, bajke su književna nežnost za oplemenjivanje dečje duše – zapisao je Nedeljko Terzić, književnik i novinar iz Sremske Mitrovice. Autor najnovije bajke “Mrgudica”, za “Život plus” podseća koliko je ova literatura lekovita i potrebna u svako doba i svakoj generaciji, bez obzira na vrtoglave promene koje nam se dešavaju.
Sagovornik naglašava da je on pobornik klasičnih, tradicionalnih bajki koje su potekle iz pripovedanja našeg naroda. Nije za one modifikovane, koje se predstavljaju na ekranima, sa devojčicama roze očiju, zelenom kosom, ljubičastim licem i malim rogom na glavi.
– Mi imamo bajke u svakodnevnom životu, koje su nam neophodne i od “koristi”. Zar tako postoji neko od nas ko je sedeo u čamcu, dodirivao rukama vodu, a da nije pomislio šta se događa u dubinama, ko tamo, na koji način i kojim jezikom govori? To su prvi koraci koji svakog povedu u bajkovito razmišljanje. Moja “Mrgudica” je za decu uzrasta do petog razreda, jer mislim da je za njih ovakva literatura “ekskurzija” naučnog ili poučnog karaktera, a ne kratkotrajni provod kao što to doživljavaju stariji uzrasti. Mrgudica, smeštena u Zasavici, je samo književni motiv, jer likovi za bajke mogu maštom da žive u tvrđavama ili drevnim gradovima kao što su: Petrovaradin, Kalemegdan, Smederevo, Golubac. Mogu biti u Đavoljoj varoši, na Srebrnom jezeru, kraj malih vodopada na Fruškoj gori, u pitomim šumarcima oko naših manastira… Mi smo okruženi bajkama, samo treba da ih otkrijemo u nama, i oko nas – poručuje Terzić.
A one, pokazuju istraživanja, imaju višestruko pozitivan uticaj na najmlađe – utiču na razvoj moždanih vijuga, mašte, kreativnosti… I čitanje bajki deci predstavlja snažan kohezivni element porodice.
– Roditelji, međutim, danas brzo odlučuju da se na lakši način udalje od deteta, misleći da će mu dati slobodu tako što će ga pustiti da gleda u nadrealističke priče na ekranu, dok oni bezbrižno piju kaficu. A bajke su prava porodična literatura, one su oduvek pred spavanje okupljale porodicu. Najmlađi su uspavljivani tako što je neko tiho i lagano čitao i svi su pomno slušali dok najmlađe dete ne zaspi. Zar danas niko nema 15 minuta za jedno takvo porodično druženje?! Sa kakvim će sličicama u glavici dete ući u san, nije teško odgonetnuti ako postavimo pitanje sebi: “Da li smo za bajku sa rogatim, zubatim, plastičnim i namrgođenim likovima ili onu u kojoj se pojavljuju sasvim normalni likovi koje mi prepoznajemo i viđamo u svakodnevnom životu, u priči koja će nas nečemu i podučiti?”. Odgovor je, mislim, očigledan.
ULEPŠAVAJU DAN I DETINjSTVO
BAJKE se, kaže sagovornik “Života plus”, najčešće čitaju predveče, a već ujutru svakom detetu mogu da budu pouka kako da se ponaša prema drugovima i kakav stil života da izabere.
– Tako i “Mrgudica” može da ulepša dan i detinjstvo svakom mališanu. Jer, naslovna junakinja je majušna, nežna, mala mudrica i veliki nestaško, dobrodušna, pažljiva pravednica, kako ju je video i ilustrator Franja Straka. Želja mi je da deca kraj reka, jezera i mora uvek zamišljaju da tamo u vodi živi Mrgudica, neobična ribica koja živi običnim životom. Srećan sam kada vidim kako je inspirisala prve najmlađe čitaoce koji su mi pisali: “Mi imamo veliki akvarijum pun ribica, a jednu što leti kao kugla kroz vodu nazvali smo Mrgudica. Devojčicu iz razreda koja mnogo ćuti i retko se smeje zovemo Mrgudica. Kad god nešto neću da jedem, tata kaže: “Hajde Mrgudice, nemoj da si namrgođena!”.
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/ Novosti
Dodajte komentar