Slična je klasičnom postu
Povremeni post je u poslednje vreme sve popularniji, što izaziva burne rasprave među nutricionistima da li je zdrav ili nije, a postoji određena satnica koja pokazuje kada i kako telo reaguje na prestanak unosa hrane.
Autofagija, odnosno povremeni post je prema mnogim studijama zdrav način života temeljen na ljudskoj evoluciji i proučavanju metabolizma, on stavlja telo pred izazov da bude mnogo delotvornije kada je regeneracija u pitanju. Ovo su faze kroz koje telo prolazi u zavisnosti od vremena provedenog bez hrane. Isprekidan post označava ciklus između perioda jedenja i posta, obično nekoliko sati ili dana.
Najčešćih oblici povremenog posta:
16/8: post 16 sati s 8-satnim periodom za jelo
20-4: post 20 sati s četverosatnim periodom za jelo
Jedan obrok dnevno: posti se oko 23 sata uz jednosatni period za jelo
Povremeni post je u poslednje vreme sve popularniji, što izaziva burne rasprave među nutricionistima da li je zdrav ili nije, a postoji određena satnica koja pokazuje kada i kako telo reaguje na prestanak unosa hrane.
Autofagija, odnosno povremeni post je prema mnogim studijama zdrav način života temeljen na ljudskoj evoluciji i proučavanju metabolizma, on stavlja telo pred izazov da bude mnogo delotvornije kada je regeneracija u pitanju. Ovo su faze kroz koje telo prolazi u zavisnosti od vremena provedenog bez hrane. Isprekidan post označava ciklus između perioda jedenja i posta, obično nekoliko sati ili dana.
Najčešćih oblici povremenog posta:
16/8: post 16 sati s 8-satnim periodom za jelo
20-4: post 20 sati s četverosatnim periodom za jelo
Jedan obrok dnevno: posti se oko 23 sata uz jednosatni period za jelo
Alternativni dnevni post:
5:2: jede se 5 dana u nedelji i posti 2 dana
Šta se događa u telu?
Faza 1: 0 do 4 sata nakon obroka – povišeni šećer u krvi. Do četiri sata nakon obroka šećer u krvi ostaje visok. Telo preplavljuje insulin kako bi uklonio šećer u krvi i pretvorio ga u glikogen. Ovaj skok insulina rezultira padom šećera zbog kojeg ljudi počinju da osećaju glad četiri sata nakon obroka. Što je glikemijski indeks obroka veći, to će i pad biti veći. Zbog toga hrana sa visokim udelom ugljenih hidrata drži ljude zavisnima o hrani.
Faza 2: 4 do 8 sati nakon obroka – niska količina šećera u krvi. Šećer u krvi počinje da pada i da se kreće prema svojoj normalnoj količini.
Faza 3: 8 do 12 sati nakon obroka – šećer u krvi je normalan. Šećer se vraća na normalnu količinu tek 12 sati nakon obroka, zato hrana sa mnogo ugljenih hidrata telo drži u neprestanom pogonu, nepovoljnom za njega.
Faza 4: 12 do 18 sati nakon obroka – delimična ketoza. Ovo je početak ketoze. Ketoza je metaboličko stanje koje telu omogućuje sagorevanje masnoće umesto šećera ili glikogena. U ovoj fazi telo se napaja ketozom.
Faza 5: 18 do 28 sati nakon obroka – ketoza i sagorevanje masti. Telo prvenstveno počinje da koristi masti za energiju. To stanje rezultira povećanim ketonskim telima u organizmu. Istraživanja pokazuju da je ovo stanje povezano i s ukupnim smanjenjem upale u telu. Počinju da se pokreću procesi pomlađivanja i zaceljivanja.
Faza 6: 28 do 48 sati nakon obroka – autofagija. Ovo stanje je stanje samopopravke. Pokreću se programi mehanizama samopopravke unutar svake ćelije tela. Oštećene komponente se razgrađuju i troše za energiju – stvaraju se nove i učinkovitije komponente. Autofagija je izuzetno važna u prevenciji nekoliko stanja među kojima i Alchajmerove bolesti, navodi portal “Miss7zdrava”.
Faza 7: 48 do 60 sati nakon obroka – povećava se hormon rasta. Količina hormona rasta u telu sada je znatno veća nego na početku posta. Hormon rasta je od vitalne važnosti za popravak i rast mišića.
Faza 8: 60 do 72 sata nakon obroka – normalizacija količine insulina. Količina insulina se sada apsolutno vraća u normalu. Ovo su dobre vesti za ljude s pre-dijabetesom i dijabetesom.
Faza 9: 72 do 144 sata nakon obroka – regeneracija imunih ćelija. Ćelije imunog sistema počinju da se obnavljaju vrlo brzim tempom.
Faza 10: 144 do 288 sati nakon obroka – Emocionalno ovladavanje glađu. Nešto se bitno menja u shvatanju hrane. Osoba više ne oseća da je važno da jede hranu tri puta dnevno ili čak svaki dan. Počinje da oseća da je kvalitetna ishrana važnija od neprestanog jedenja.
Kako se sprovodi povremeni post?
12 sati
Post od 12 sati izvrstan je za početnike koji žele da počnu da gube kilograme i da postignu neke druge zdravstvene dobrobiti od posta. Najprihvatljiviji je jer se većina posta događa za vreme spavanja. Na primer, zadnji obrok treba da bude u 19 sati i ne jedete ništa do 7 ujutro.
16 sati
16/8 je jedan od najčešćih načina posta. Ljudi najčešće praktikuju da zadnji obrok pojedu u 20 sati, preskoče doručak i ručaju u podne.
24 sata
Jedan od primera je jesti u podne i onda ponovno sledeći dan u isto vreme.
36 sati
Zbog svoje dužine, 36-satni post (alternativni dnevni post) može da ponudi više zdravstvenih blagodati od 12 ili 16-satnog posta. Jedino pravilo u 36-satnom postu jeste da je dopušteno da se pije samo piće bez kalorija poput vode, crne kafe i čaja. Zanimljivo je da su neke studije pokazale da je nekolicini ljudi čak i lakše da se drži 36-satnog posta nego redovnog ograničavanja kalorija.
48 sati
Ako razmišljate o 48-satnom postu, trebalo bi da budete sigurni da ostalih pet dana jedete zdravu/hranjivu hranu. Jedan od najčešćih načina sprovođenja 48-satnog posta je prestanak hranjenja nakon večere prvog dana i ponovni početak unosa hrane trećeg dan za večerom.
Budući da je dehidracija česta komplikacija kod dužeg posta, važno je da unosite redovnu i dovoljnu količinu tečnosti.
Po završetku 48-satnog posta hrana mora polako da se uvodi. To će da spreči preterano stimulisanje creva, što bi moglo da dovede do nadutosti, proliva i mučnine. Za početak gricnite par badema, pa nakon sat, dva uzmite manji obrok.
72 sata
Ovo je verovatno najduže razdoblje posta koje može da se sprovode bez lekarskog nadzora. Ako razmišljate o postu dužem od 72 sata, svakako razgovarajte sa svojim lekarom.
Pravila za 72-satni post jednaka su 48-satnom i 36-satnom postu.
Kad telo počinje da troši masne naslage?
To zavisi od veličini zadnjeg unesenog obroka, ali uglavnom između 6 do 24 sata. Kod većine ljudi to se događa nakon 12 sati posta.
Kad osoba uđete u stanje gladovanja, telo može da sagori uskladišćenu masnoću kojoj nije moglo da pristupi tokom faze hranjenja.
Samo zato što post ima mnogo zdravstvenih blagodati, ne znači da bi svi trebalo da poste. Preporučuje se da deca, trudnice, dojilje i pothranjene osobe ne poste jer su im potrebni vitamini, minerali i hranjive materije. Osobe koji uzimaju lekove ili imaju dijabetes tipa 1 ili tipa 2 trebalo bi pre nego što se odluče na post da razgovaraju sa svojim lekarom.
Dodajte komentar