Antioksidansi su molekuli koji se bore sa slobodnim radikalima u telu. Naime, ćelije u našem organizmu su stalno izložene kiseoniku i njegovim efektima. Kiseonik je veoma važan za pravilno funkcionisanje fizioloških procesa, ali isto tako uzrokuje i oksidaciju, čija su posledica slobodni radikali.
Neki slobodni radikali su neizbežni jer su nusproizvodi metaboličkih procesa koji nam omogućavaju život, poput rada mišića, disanja… Ima i onih koji su posledica okruženja u kom živimo.
Postoje brojni faktori koji podstiču prekomerno stvaranje slobodnih radikala u organizmu, a ovo su najčešći:
loša ishrana,
stres,
zagađenje vazduha,
cigarete,
alkohol,
UV zračenje
bakterijske, gljivične ili virusne infekcije…
Uloga antioksidanasa je da stabilizuju slobodne radikale i ublaže efekte oksidativnog stresa, a to su propadanje ćelija, razvoj bolesti i prevremenog starenja kože. Telo smo proizvodi antioksidanse, a mi mu možemo pomoći dodatnim unosom i regulisanjem životnih loših navika.
Zbog čega su antioksidansi važni i kako deluju
Najbolji i najprirodniji način unosa dovoljne količine antioksidanasa jeste putem hrane.
Evo liste najvažnijih koje treba da uvrstite u svoju ishranu:
Vitamin C
Pored toga što jača imunitet, vitamin C neutrališe molecule slobodnih radikala I tako štiti telo od oksidativnog stresa.
Može se naći u većini voća i povrća poput citrusa gde ga ima najviše, kao I u brokoliju, prokelju, paprici, bobičastog voća, paradajza, a i kakaa.
Vitamin E
Predstavlja odlično sredstvo u borbi sa slobodnim radikalima, ublažava odsidativno oštećenje ćelija I pomaže u zarastanju rana i obnavljanju kože.
Namirnice koje sadrže vitamin E su bademi, lešnici, orasi, semenke, jaja, avokado, zeleno lisnato povrće…
Vitamin A
Izuzetno snažan antioksidans, važan je za održavanje imunitetai učestvuje u smanjenju upala i borbi protiv oštećenja izazvanih delovanjem slobodnih radikala.
Nalazi se u bundevi, dinji, mangu, spanaću, batatu, crvenoj paprici, lososu, ribljem ulju, mleku, jajima…
Beta-karoten
Snažan antioksidans koji se u telu pretvara u vitamin A. Ima ključnu ulogu u održavanju zdravog vida, neuroloških funkcija i lepe kože. Naime, od velike je važnosti za zdravlje celokupnog organizma jer lako prodire u svaku ćeliju, što pruža vitalnost I pozitivno utiče na naše raspoloženje.
Najviše ga ima u zelenom lisnatom povrću poput spanaća, kelja, zatim u paradajzu, šargarepi, paprici, narandži, bundevi, kajsijana, batatu…
Selen
Takođe moćan antioksidans koji igra važnu ulogu u funkcionisanju imunog sistema i metabolizma.
Nalazi se u brazilskim orasima, pasulju, integralnim žitaricama, u proteinima životinjskog porekla kao što su piletina, junetina i riba.
Cink
Cink obnavlja ćelije, tkiva i pospešuje zarastanje rana. Moćan je antioksidans jer sprečava toksično dejstvo slobodnih radikala. Unos cinka mora biti svakodnevan jer ga organizam nema u rezervi.
Najbolji izvor cinka su namirnice životinjskog porekla poput ribe, ostrige, teleće i svinjske džigerice, kao i semenke.
Resveratrol
Pripada velikoj grupi jedinjenja pod nazivom polifenoli. Neutrališe slobodne radikale, sprečava oksidaciju holesterola I podstiče rad prirodnih antioksidanasa.
Može se naći u crvenom vinu, crvenom grožđu, orasima, kikirikiju, bobičastom voću, kao i u kakao prahu i u crnoj čokoladi.
Piknogenol
Piknogenol je moćan antioksidant koji neutralizuje nestabilne molekule kiseonika ili „slobodne radikale“ koji napadaju ćelije organizma.
Antioksidansi su jako bitni za normalno funkcionisanje našeg organizmai njihov nedostatak dovodi do razvoja bolesti. Preporučuje se konzumacija antioksidanasa kako bi zaštitili organizam od bolesti, a I starenja.
(inzena/pixabay)
Dodajte komentar