Nije na odmet znati.
Pritisak, punoća, stezanje ili bol u sredini grudi, a ponekad i nelagodnost u vratu, vilici, ramenu, ruci ili leđima tipični su simptomi angine. Ovi napadi obično traju par minuta i nestaju nakon kratkog odmora ili upotrebe leka “nitroglicerin“.
Uzroci i faktori rizika za anginu pektoris: pušenje, fizička neaktivnost, visok krvni pritisak, visoke masnoće (holesterol), dijabetes, porodična istorija ishemijske bolesti srca.
Angina se može javiti kod osoba sa bolestima srčanih zalistaka, osoba sa nekontrolisano visokim krvnim pritiskom ili kod kardiomiopatija (uvećanja srca koje postoji kod bolesti srca). Ovi slučajevi su retki. Mnoge vrste neprijatnosti u grudima nisu povezane sa anginom. Primer su gorušica, bronhitis i upala pluća, teška anksioznost i panični napadi.
Angina se često javlja kada srce traži više krvi. Na primer, trčanje za autobusom može biti okidač za napad angine. Šetnja, s druge strane, ne izaziva napad. Angina se može javiti još i za vreme vežbanja, kod jakih emocija ili ekstremnih temperatura.
Neki ljudi koji su doživeli spazam koronarnih arterija mogu imati anginu dok se odmaraju (primer nestabilne angine, Prizmentalove ili varijantne angine pektoris).
Za tretman angine pektoris se daju lekovi koji povećavaju snabdevanje srca krvlju ili kiseonikom ili oboje. Lekovi koji povećavaju snabdevanje krvlju su koronarni vazodilatatori; oni prouzrokuju relaksaciju krvnih sudova. Kada se to desi, lumen krvnih sudova postaje veći, što povećava dotok krvi, time i dopremanje više kiseonika i hrane srčanom mišiću.
“Nitroglicerin“ je lek koji se najčešće koristi. Potrebe srca za kiseonikom se mogu modifikovati lekovima koji smanjuju krvni pritisak. Oni smanjuju radno opterećenje srca i time povećanu potrebu za kiseonikom.
Lekovi koji usporavaju srčani ritam imaju sličan efekat. Za ove efekte koriste se lekovi poznati kao beta blokatori i kalcijum antagonisti. Izbor leka zavisi od individualnih karakteristika svakog pacijenta.
Postoje situacije kada se rade invanzivne procedure, kao kateterizacija i balon dilatacija, laser angioplastika, arteriografija, aterektomija, stent procedure i bajpas graft hirurške tehnike. Pre primene bilo koje od ovih procedura, lekar mora pronaći mesto blokade delova koronarnih arterija.
