Olujno nevreme obično nanese ogromne štete imovini građana i najviše stradaju automobili.
Osiguravajuće kuće i Hrvatskoj kažu da su tokom ponedeljka zabeležili porast prijava imovinskih šteta i šteta imovinske odgovornosti, kao i šteta automobilskog kaska. Ipak, u osiguravajućim društvima kažu da će se konačan broj prijava izazvanih aktuelnom olujom znati tek nakon smirivanja vremena, s obzirom na to da se odštetni zahtevi po pravilu predaju nekoliko dana nakon štete.
Igor Vujović iz Društva Potrošač, navodi da je nekoliko situacija koje građani ne znaju a koje su vrlo važne ukoliko im nevreme nanese štetu na imovini.
– Kod polisa osiguranja uvek postoje uslovi za koje potrošači nisu znali, tu ima puno detalja – kaže Vujović.
Vlasnici vozila koja imaju ‘obično’ auto osiguranje u težoj su situaciji. Ta vrsta osiguranja (osim ako nije nadopunjena nekim elementima kaska) ne podrazumeva pravo na naknadu štete koju je izazvalo nevreme, što znači da su vlasnici vozila u suštini prepušteni sami sebi.
No, Vujović napominje kako i u takvim slučajevima za štetu po pravilu mora odgovarati vlasnik objekta koji je prouzrokovao štetu na vozilu. Po pravilu, radi se o stablu ili grani. Ako se radi o drvetu koje je deo vrta, odnosno ima jasnog vlasnika, vlasnik oštećenog automobila od njega bi trebao tražiti naknadu štete na svom vozilu. No, ako se radi o drvetu koje je u vlasništvu Grada onda bi vlasnik oštećenog vozila, ističe Vujović, trebao pokucati na vrata Grada.
Pre svakog takvog zahteva, poručuje naš sagovornik, potrebno je pozvati policiju, koja će sastaviti zapisnik, nakon čega bi vlasnik vozila, po njemu, zahtev za naknadu štete uputio Gradu. Ako u razumom roku (obično je to mesec dana) ne dobije odgovor ili njegov zahtjv u Gradu odbiju, onda bi oštećeni trebalo angažovati advokata. To, međutim, ne znači da će ceo slučaj automatski doći pred sud, budući da je moguća i nagodba.
– Svaki potrošač mora sam napraviti računicu i proceniti isplati li mu se to. Za manje štete verojatno se ne isplati – kaže Vujović. Ovde valja upozoriti kako se cela situacija s odgovornošću menja ako se proglasi elementarna nepogoda jer bi ona, kaže Vujović, s Grada skinula pravnu odgovornost za naknadu štete. U slučaju osiguravača, sve zavisi o toga što piše u polisama.
Slično je i s ostalim oblicima imovine kojima je nevreme nanelo štetu. U Hrvatskoj je inače osigurano manje od 20 odsto ukupne imovine. “O njenom osiguranju, nažalost, građani uglavnom razmišljaju kada se nesreća dogodi i kada štetu nema ko nadoknaditi”, poručuju osiguravači.
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/Blic
Dodajte komentar