Svima je poznato da se otisci prstiju koriste u identifikaciji jer su drugačiji kod svakog pojedinca, ali postoje i drugi delovi tela koji su jedinstveni kod svakog čoveka.
1. Oko
Šarenica oka ili iris mišić je koji kontroliše veličinu zenice i daje očima boju, zavisno od toga koliko je melatonina u njoj. Dok su boja i struktura irisa uveliko određene genetikom, detalji uzorka na njemu nisu.
On se formira od membrana tkiva još u majčinom stomaku i onda, nedugo pre rođenja, stvara mrežnjaču. Istim se procesom stvara i jedinstveni uzorak šarenice, a ni dve šarenice kod iste osobe nisu identične.
2. Uvo
Svačije uši imaju drugačije linije i obline, od kojih je najposebniji rub uveta. U jednom britanskom istraživanju istraživači su razvili algoritam koji je mogao da identifikuje pojedinca između 250 drugih s 99,6-postotnom preciznošću, i to tako što su analizirali kako se svetlost odbija od – ušiju.
Uvo je tako poseban identifikator da Yahoo razvija tehnologiju za otključavanje pametnih telefona pomoću skenera za uvo.
3. Otisak usana
Uzorak udubljenja na usnama jedinstven kao otisak prstiju, otkrila je studija objavljena u časopisu Forensic Dental Sciences. Postoji samo jedan problem: iako su otisci na usnama korišćeni kao identifikacija na sudu u izolovanim slučajevima, kriminalci obično ne ljube mesta zločina.
4. Jezik
Otisci zuba analiziraju se od 1970-ih godina, ali čini se kako je jedini poseban deo usne šupljine zapravo jezik, koji se za života možda malo promeni tokom vremena, jer je zaštićen u ustima. Danas se čak razvijaju i trodimenzionalne slike jezika za pomoć u prepoznavanju.
5. Hod
Neki hodaju pogrbljeno, neki poskakuju ili se vuku. Svako se kreće na svoj način i to nije stvar samo pomeranja nogu, već celog tela, a istraživači su otkrili 24 komponente koje prave nečiji hod i prema kojima se svakoga može prepoznati u masi. Njihov spoj čini svaki hod drugačijim od drugih.
6. Glas
Lako je prepoznati nečije glasovne karakteristike, poput frekvencije (visoke ili niske) i intenziteta (glasno ili tiho), no ostale osobine je, poput rezonancije ili nazalnosti, obično teže odrediti.
Glas je delom genetski određen, a bitnu ulogu u formiranju glasa igraju i dužina vrata i širina ždrela, ali i naučene karakteristike poput zaokruživanja usnica i izgovora samoglasnika.
Na temelju tih kombinovanih osobina, naučnici su već stvorili sisteme za automatsko prepoznavanje nečijeg glasa ako je on prethodno snimljen u bazi podataka.
7. Otisak nožnih prstiju
Otisci na prstima ruku fetusa razvijaju se istovremeno s otiscima prstiju na nogama – i jednako su jedinstveni. I iako FBI ima nacionalnu bazu podataka koja povezuje 66 miliona ljudi s njihovim otiscima prstiju, poznat je samo jedan slučaj kad je otisak nožnih prstiju upotrebljen na sudu.
Provalnik je provalio u škotsku pekaru i ostavio otisak na podu posutim brašnom. Iako je to bio jedini dokaz protiv njega, porota ga je osudila u roku od 15 minuta.
8. Zubi
Ne samo da otkrivaju DNA – zbog čega se stomatološki zapisi često koriste za identifikaciju tela – već su posebni i zbog osobnih navika. Možda češće stežete čeljust, svirate određeni instrument ili držite ključeve od automobila u ustima. Zbog takve istrošenosti čak i jednojajčani blizanci imaju različite zube.
9. Mrežnjača
Retina ili mrežnjača precizan je snimak živčanog sistema, jedinstven za svakog, a prikazuje i uzorak krvnih sudova koje oftalmolog primećuje kako bi otkrio prve naznake dijabetesa, visokog krvnog pritiska, pa čak i propadanja zdravlja mozga.
Iako se ljudske mrežnjače obično posmatraju samo kod oftalmologa, identifikacija mrežnjače se u životinjskom svetu koristi dosta često, a najviše kod stoke i čistokrvnih konja, piše The Healthy.
(ddl.rs/pixabay)
Dodajte komentar