Nedostatak sna je sve veći problem jer zbog brzog životnog tempa sve manje spavamo – u proseku 6,8 sati, što nikako nije dovoljno. Možda ćete ipak naći vremena za spavanje kada shvatite šta sve u suprotnom može da se dogodi.
1. Nervoza
Brojna istraživanja su pokazala da smo nervozniji i da nas više stvari nervira kada se ne naspavamo. I nova studija je pokazala da su negativne emocije, poput besa, nervoze, izraženije kada smo loše i nedovoljno spavali.
2. Glavobolje
Naučnici još uvek ne znaju zašto nakon neprospavane noći imamo glavobolje, ali su vezu između to dvoje uočili još pre jednog veka. Migrene mogu da budu uzrokovane nesanicom, a između 36 i 58 odsto ljudi koji pate od apneje spavača imaju glavobolju kada se probude.
3. Teže učenje
Nenaspavanost je “večiti problem” među adolescentima. Jedna studija je, testiranja radi, početak časova pomerila sa 7:30 na 8:30 sati ujutru, a primećeno je da tada đaci imaju više poena na testovima.
Ali, to ne važi samo za tinejdžere. Kratkoročna memorija je ključna komponenta za učenje, a nedostatak sna značajno smanjuje sposobnost kratkoročnog pamćenja.
4. Gojenje
Ljudi koji nedovoljno spavaju imaju disbalans hormona koji se povezuju sa povećanim apetitom, kao i sa smanjenom kontrolom svojih impulsa, što je definitivno loša kombinacija. Dakle, kada se ne naspavate, imate veći apetit i manju sposobnost samokontrole, a to vodi prejedanju i gojenju.
5. Lošiji vid
Dugoročna nenaspavanost se povezuje sa zamagljenim vidom, a usled ekstremne nenaspavanosti može da se desi i da vidite duplo. Što ste duže budni, to je vid lošiji.
6. Srčane bolesti
Kada su, za potrebe studije, volonteri bili budni 88 sati, njihov srčani pritisak je bio mnogo viši nego inače, i to nije neko iznenađenje. Međutim, krvni pritisak je bio povišen i kod grupe učesnika koja je tokom noći spavala četiri sata, u poređenju sa onima koji su spavali osam. Koncentracija C-reaktivnog proteina koji je marker za srčane bolesti, bila je povećana kod onih koji su bili potpuno ili delimično nenaspava
7. Usporenost
Vreme koje vam je potrebno za reakciju se značajno povećava kada ne spavate dovoljno. Da bi to utvrdili, istraživači su volonterima dali zadatke koji zahtevaju brzo donošenje odluka, a nekima od njih pre toga nije bilo dozvoljeno da spavaju. Oni koji nisu spavali bili su daleko sporiji od drugih.
8. Infekcije
Naš imuni sistem radi sjajnu stvar – ako nekim slučajem imamo otvorenu ranu, ona se ne inficira odmah. Međutim, dugoročna nenaspavanost, ali i jedna neprospavana noć mogu da oslabe sposobnost tela da se brani od mikroorganizama.
9. Rizične odluke
Ne donosite nikakvu važnu odluku ako niste naspavani! Istraživanje je pokazalo da smo, usled nedostatka sna, skloniji da donosimo neke rizične, da ne kažemo glupe, odluke.
10. Veća proizvodnja urina
Kada spavate, telo usporava uobičajenu proizvodnju urina. To je razlog zašto tokom noći ne morate da mokrite koliko i danju. Ali, ako ste iscrpljeni nespavanjem, to normalno usporavanje izostaje, zbog čega i tokom noći morate često da ustajete u toalet (a nemate nikakav zdravstveni problem).
11. Ometenost
Ne uspevate da se koncentrišete na ono što čitate ili slušate? Muči vas sve što zahteva da budete potpuno fokusirani? Aktivnosti za koje je potrebna puna pažnja posebno su problematični kada niste naspavani. Takođe, u slučaju nedostatka sna ualzimo u takozvano stanje fluktuacije, odnosno ono stanje kada niste ni potpuno budni, a ni ne spavate, pa tako varira i naša pažnja.
12. Manja efikasnost vakcina
Verovali ili ne, i vakcine su manje efikasne kada ne spavate dovoljno!
Vakcine rade tako što navode telo da stvori antitela protiv određenih virusa. Ali, kada niste naspavani, imunitet je slabiji, pa je ugroženo i stvaranje tih antitela.
13. Problemi sa govorom
Ozbiljna iscprljenost nespavanjem može da dovede to problema sa govorom, da ne kažemo da vas navede da “lupetate”. Kada je reč o govoru, nedostatak sna utiče na nas slično kao i previše alkohola.
“Volonteri koji su bili budni 36 sati imali su tendenciju da ponavljaju ono što su rekli, kao i da koriste fraze. Govorili su monotono, usporedno, čak i nerazumljivo”, pokazala je jedna studija. “Nisu bili u stanju da normalno izraze i verbalizuju svoje misli”.
14. Prehlade
Ako ste često bolesni i čini vam se da vas nijedan virus i prehlada ne zaobilaze, moguće je da je razlog za to nedovoljno sna. Kada je grupa od 153 učesnika bila izložena gripu, ispostavilo se da oni koji nisu dovoljno spavali imaju 5,5 puta veće šanse da se razbole.
15. Problemi sa crevima i varenjem
Problemi sa spavanjem pogoršavaju simptome iritabilnih creva, ali i doprinoste pojavi simptoma. Takođe, oboleli od Kronove bolesti imaju dvostruko veće šanse da se simptomi koje su držali pod kontrolom pogoršaju.
16. Saobraćajne nezgode
Kada vozite nenaspavani, slično je kao da vozite pijani jer su vreme potrebno za reakciju znatno veće. Stručnjaci opominju da je to veoma opasno i skreću pažnju da to shvatimo ozbiljno.
17. Manja želja za seksom
Testosterone je važna komponenta libida i kod muškaraca i kod žena. Spavanje povećava nivo testosterona, dok se taj hormon smanjuje u budnom stanju. Nedostatak sna zato se povezuje sa smanjenom željom za seksom i seksualnom disfunkcijom.
18. Bol
Ljudi koji imaju bolove, a posebno oni koji pate od hroničnog bola, uglavnom ne spavaju dovoljno. To je sasvim logično jer ih upravo ti bolovi bude tokom noći i ne daju im da zaspe. Ali, naučnici su otkrili da isprljenost nespavanjem povećava osetljivost na bol, pa je situacija još gora.
19. Dijabetes
To što ste budni kada bi trebalo da spavate utiče na metabolizam, a rezultat toga je povećan rizik od insulinske rezistencije (koju nazivaju pred-dijabetes) i dijabetesa tipa 2. Četiri opširne studije su pokazale da postoji veza između nedostatka sna i razvoja dijabetesa.
20. (Ne)Preciznost
Većina ljudi primećuje da kada su pospani, nisu baš “na nivou” kada treba da urade nešto precizno. Jedna studija je utvrdila da jedna neprospavana noć za 20 do 30 odsto povećava broj grešaka koje naprave hirurzi. Isto važi i za ljude kojima je potrebna preciznost za sport, recimo.
21. Rak
Naučnici su tek počeli da istražuju povezanost između spavanja i kancera, ali su utvrdili da se različito “ponašaju” drugačiji oblici raka. Ali, s obzirom na to da narušen cirkadijalni ritam, kao i “oštećen” imunitet nastaju usled nedovoljno sna, nije iznenađenje da preliminarni rezultati pokazuju vezu između nesanice i nekih vrsta raka, pre svega raka dojki.
22. Problemi sa pamćenjem
Nedostatak sna može da uzrokuje strukturalne promene na mozgu, koje se povezuju sa lošijim dugoročnim pamćenjem. Isprekidan san ili nedovoljno sna takođe povećavaju nivo beta-amiloida, biomarkera za Alchajmerovu bolest.
23. Genetske promene
Studija iz 2013. godine pokazala je da (ne)spavanje utiče na toliko toga, između ostalog i na normalnu genetsku aktivnost. Nakon jedne nedelje tokom koje su volonteri spavali manje od šest sati tokom noći, istraživači su otkrili da više od 700 gena ne funkcioniše normalno, uključujući i one odgovorne za imunitet i regulisanje stresa.
24. Depresija
Studija koju je sproveo psiholog nagrađen Nobelom, Danijel Kaneman, pokazala je da je nedostatak sna jedan od dva faktora koji može da uništi raspoloženje. (Drugi faktor su kratki rokovi na poslu).
Drugo istraživanje je pokazalo da su žene koje bolje spavaju srećnije u braku, ali i da su oni koji pate od insomnije dva puta skloniji obolevanju od depresije.
25. Smrt
Mnogi zdravstveni problemi povezuju se sa nedostatkom sna, ali ovo je veoma važno: ljudi koji dug vremenski period spavaju kraće od sedam, osam sati tokom noći, imaju znatno veći rizik od iznenadne smrti.
Da li ćete sada naći vremena za spavanje?
Dodajte komentar