Zeljko Mitrovic govori o detaljima dugo najavljivanog rijalitija “Zadruga”!

Iako zvuči neverovatno, Mitrović kaže da ne gleda rijaliti programe, pa da je i to jedan od razloga što ovog puta pravi nešto što će i sam moći da gleda.

Željko Mitrović, vlasnik Televizije “Pink”, u ekskluzivnom intervjuu za “Alo!” govori o detaljima dugo najavljivanog rijalitija “Zadruga”. Iako zvuči neverovatno, Mitrović kaže da ne gleda rijaliti programe, pa da je i to jedan od razloga što ovog puta pravi nešto što će i sam moći da gleda.

„Zadruga“ je najavljena kao najambiciozniji projekat Televizije „Pink“. Koliko novca i kreativne energije ste uložili u realizaciju ovog formata?

– Ovo je sigurno najveći i najambiciozniji projekat u mom životu, ali i životu moje televizije. Dobro je da svake godine proizvodimo programe koji su različiti od onih koji su već odavno postali nedovoljno atraktivni. Da je katodna cev bila dovoljno dobra, nikada ne bismo imali LED ekrane, ili da je “nokija” bila potpuno zadovoljavajuća, ne bi danas svetom vladali “Epl” i “android”. Naravno da veliki projekti nisu jeftini, sadašnja procena je da će ovaj projekat koštati 11 miliona evra. U taj iznos je uključena izgradnja celog jednog malog grada, koji u svom sastavu ima glavnu “belu kuću”, u kojoj žive učesnici, zatim prodavnice, kafiće, radionice, ali i izolacije, rehabilitacije, kao i trgove, platoe, klubove, kazina i hotel. Planine, jezera i vodopadi su samo neke od posebnosti u kojima će se naći 32 učesnika. U investiciju je uračunata i kompletna nova tehnika, ali i svi honorari učesnika, kao i ljudi koji su zaposleni u realizaciji projekta.

Po čemu će se „Zadruga“ razlikovati od ostalih rijalitija koje smo imali priliku da gledamo?

– Po sadržaju, produkciji i ambijentu u kojem će se realizovati! Dakle, po svemu što smo do sada gledali. Ali ako bih morao da u jednoj rečenici definišem glavne linije različitosti, onda bih svakako rekao da je ovo prvi rijaliti sa ekranizacijom stvarnog života i demistifikacijom produkcije.

Činjenica da će se pred kamerama rijaliti televizije prvi put pojaviti jedna beba, ali i trudnica, mnoge je asocirala na film „Trumanov šou“, ali i neku mračniju anticipaciju budućnosti. Šta možete još da nam otkrijete o tome?

– Godine 1998. nastao je “Trumanov šou”, a tačno 12 meseci kasnije Džon Demol je naglavačke izokrenuo celu TV planetu svojim “Velikim bratom”. Duboko sam ubeđen da je “Truman” Demolu bio glavna inspiracija, bez obzira na to što je Demol kao referencu pominjao Orvelovu “1984”. Duboko verujem da se u pomenutom filmu može naći mnogo više kolora za inspiraciju nego što ih je brzinski spoznao čuveni Demol! Što se tiče bebe, koju lično unosim u ovaj rijaliti, moram da primetim da se bebe rađaju i rastu u realnom svetu, a rijaliti po svojoj suštini nije ništa drugo do ekranizacija stvarnog života, pa tako mogu da učestvuju i žene u drugom stanju, mada mrzim taj termin, jer sam otac četvoro dece i uvek sam kod žene to stanje smatrao prvim, a ne drugim stanjem.

– Klimatske promene kod značajnog procenta ljudi vidljivo utiču na raspoloženje, ali i na emotivni status, koji je za učesnike ovako jedinstvenog rijaliti programa veoma važan.

Otkrili ste da će zadrugari imati svoj parlament i sud, a dali ste im pravo da zajedničkom odlukom sami menjaju pravila rijalitija, ali i kazne za one koji prekrše pravila. Da li postoji realna opasnost da stvari izmaknu kontroli i da rijaliti postane surova borba za nadmoć?

– Tačno je da imaju i sud i parlament i da mogu sami izglasavati razne stvari, ali sve odluke, zahteve i predloge na kraju mora potvrditi Veliki šef, koji budno prati sve što se desava u rijalitiju. Samo pošto dokument potpiše Veliki šef, odluke i izglasani predlozi mogu biti sprovodljivi. Da budem malo jednostavniji, ako bi zadrugari doneli odluku da izađu u grad i napuste kompleks i odu, recimo, na ćevape, ne bi dobili saglasnost Velikog šefa, tako da su u tom slučaju “badava krečili”.

Niste uveli rijaliti u Srbiju, ali ste od produkcijski najnezahtevnijeg formata napravili najgledaniji sadržaj na televiziji. Kako reagujete kada neko kaže da rijalitiji truju publiku? Ima li tu vaše odgovornosti?

– Mora da se šalite, jer sam se takvim pitanjima podsmevao i kada su postojala samo četiri kanala u Srbiji, a danas, kada imate na stotine kanala i kada se nalazimo u veoma razvijenoj eri interneta, verujem da su ovakva pitanja i vama besmislena. Uvek sam verovao u zakone ponude i potražnje, ali i snagu mogućeg izbora, do kojeg vas, u ovom slučaju, dovodi samo jedan potez daljinskim upravljačem.

Takođe, živimo u dobu kada nas samo jedan klik deli do privatnog rijalitija na društvenim mrežama. Sve više se anonimne osobe uključuju u „lajvove“ na Instagramu i Fejsbuku i vode svoje privatne rijalitije. Kako komentarišete tu hipokriziju?

– Upravo sam o tome malopre govorio, liderstvo, pobede i dominacija su stvari koje kod ljudi pobuđuju licemerje i dvostruke standarde, ali sve je to prilično normalno za mlado, još tranziciono društvo u razvoju. Danas svaka samouverenost izrasta iz nekoliko stotina lajkova, po njima autori mere svoju pamet, a ja sa višemilionskim svakodnevnim lajkovima verujem da stalno moram da se apdejtujem.

Koliko zaista u toku dana sedite pred TV-om i gledate neki rijaliti?

– Do sada nisam bio gledalac rijaliti programa, možda i zato pokušavam da napravim rijaliti prihvatljiv i za mene kao gledaoca.