Sigurno ste i vi bili u situaciji da vam u toku odmora, onda kada je vaš um neopterećen svakodnevnim brigama i obavezama, sinu neke sjajne ideje. Pitanje je: Zašto nam velike ideje dolaze onda kada im se najmanje nadamo?
Nauka objašnjava da ovakvo opuštanje uma i misli s vremena na vreme nije gubljenje vremena, kako nam se nekad čini, već navika koja zaista otvara vrata genijalnim intuitivnim idejama. Naučnici su se potrudili da objasne uzrok ove pojave.
Kažu da se Arhimed, kada je uzviknuo Eureka, kupao: inspirativna ideja principa koji je bio revolucionaran za fiziku fluida javila mu se dok se opuštao go u kadi. Da se velike ideje rađaju u trenucima kada nismo posebno koncentrisani na određeni problem, već je poznato.
Ali poreklo ove neobične pojave do sada nije bilo razjašnjeno. Jedna američka studija se pozabavila ovim fenomenom i predočila je da nisu trenuci pauze ti koji podstiču kreativnost i inteligenciju, već su za to zaslužni trenuci u kojima ostavljamo svoj um u maglovitom stanju, dok imamo osećaj da gubimo vreme, radeći neke druge uobičajene radnje.
Bendžamin Bard (eng. Benjamin Baird) i Džonatan Šoler (eng. Jonathan Schooler), psiholozi sa Univerziteta u Santa Barbari, koji su se bavili ovom tematikom, dali su sto četrdeset petorici studenata dva zadatka u kojima se od njih zahtevalo da u roku od dva minuta navedu najveći mogući broj alternativnih upotreba predmeta koji se svakodnevno koriste, kao što su četkica za zube, čiviluk i cigla.
Kada je vreme isteklo, učesnicima istraživanja je data pauza od dvanaest minuta, tokom koje su se neki jednostavno odmarali, drugi su radili stvari koje su zahtevale punu koncentraciju i upotrebu memorije, dok su treći obavljali aktivnosti koje nisu bile zamorne i koje su pospešivale digresiju mozga. Poslednjoj grupi volontera nije dat ni trenutak odmora.
Na kraju pauze, studenti su se ponovo vratili zadatku. Kako se objašnjava u članku objavljenom u naučnom časopisu Psajholodžikal Sajens (eng. Psychological Science), oni koji su obavljali radnje koje nisu bile zamorne i koje su povoljno uticale na digresiju mozga, postigli su bolje rezultate od kolega u 41% slučajeva. Ostali studenti, sa druge strane, nisu pokazali nikakav napredak. Analogan trenutak umne digresije podstakao je kreativnost.
To je u stvari trenutak koji svi doživljavaju u nekim fazama sna (u fazama brzih pokreta očiju). Ovo što je tokom istraživanja uočeno je, kako naučnici tvrde, isti kreativan momenat koji se, doduše, odvija kada smo u budnom stanju.
Ostatak istraživanja pokazao je još jednu zanimljivu pojavu: studenti koji su imali mogućnost da lutaju u mislima ipak nisu postigli najbolji rezultat u ostalim zadacima koje su obavljali po prvi put. Digresija uma funkcioniše samo kada su u pitanju zadaci koji su već poznati našem mozgu, objašnjava Bard, Suprotno tome, kada rešavamo generičke zadatke prvi put, to ne poboljšava naše sposobnosti.
Istraživanje bi moglo da objasni neobjašnjivi aspekt funkcionisanja mozga: dekoncentraciju. Ako uzimamo u obzir evoluciju, ovo ponašanje tipično za ljude je, čini se, kontraproduktivno, zato što utiče nepovoljno na naše fizičke i mentalne sposobnosti.
Kako naučnik Kounios tvdi, ako je evolucija dopustila mozgu da razvije ovaj mehanizam, može biti da je time ostavila prostora za intuiciju i kreativnost. No, istraživanje još uvek nije gotovo, i potrebne su dodatne provere.
Ipak, sledeći put kada osetite da ste dekoncetrisani, probajte da ne opterećujete dodatno vaš mozak. Radite nešto opuštajuće, ili nešto potpuno drugačije od onoga čemu ste tada bili posvećeni. Povratak prvobitnom poslu će kasnije, ako je ovo istraživanje zaista tačno, biti mnogo lakše.
(redinfoportal)
Dodajte komentar