Da li ste se ikada zapitali zašto ne možemo da odolimo kesici čipsa ili čokoladi? Zašto šećer, so i mast imaju tako dobar ukus, iako ne utiču povoljno na nas?
Važno je znati da su masti i šećeri nezdravi samo ako ih konzumiramo u velikim količinama. Istorijski gledano, namirnice pune energetskih materija bile su teško dostupne, što je dovelo do toga da su ljudi težili ka preterivanju u njihovom unosu. Identične porive imamo i danas, osim što je pristup ovakvim namirnicama gotovo neograničen.
Dakle, kada gledamo evoluciju poriva za nezdravom hranom, ljudsko telo se razvilo tako da nam traži tri hranljiva sastojka: masti, proteine i ugljene hidrate. Ovi sastojci su veoma važni za život i to je osnovni razlog zašto za njima žudimo. Problem je nastao jer nismo navikli na modernu ishranu. Možda zvuči čudno, ali kada bolje razmislimo, stvari su se podosta promenile od vremena kad je čovek trčao po poljima i jurio za hranom.
Hiljadama godina dobijali smo ugljene hidrate iz voća, dok smo proteine i masti dobijali iz mesa, ribe, ponekih žitarica i povrća. Na primer, jedna divlja šljiva sadrži 15% šećera, i trebalo bi da nakon jedne ne želimo ništa slatko toga dana. Međutim, na čokoladu reagujemo potpuno drugačije.
Ona sadrži daleko više šećera i masti od divlje šljive, međutim, naš mozak to ne prepoznaje. Ako se vratimo nazad u kameno doba, voće je sadržalo najviše lakih ugljenih hidrata i zato smo žudeli za njim. To su bili prirodni slatkiši, a sada kada je prehrambena industrija razdvojila hranljive sastojke, mogu da ih stave više, baš onako kako mi volimo.
Još ćemo postaviti pitanje šta se to dešava kada zagrizemo neki sladak proizvod? U dodiru sa jezikom, odvajajući receptori šalju signal do određenih zona mozga, a jedna od njih je cerebralni korteks zahvaljujući kome osećamo različite ukuse: gorko, slano i slatko. Upravo na ovom mestu se putem mreže hemijskih procesa dalje stvara osećaj zadovoljstva.
To je biološki odgovor našeg tela koji nam kaže da smo jeli stvari koje su nam potrebne. Međutim, mozak tada biva stimulisan i govori nam „Više ovoga, molićuˮ. Zato nam je teško da prestanemo sa konzumacijom hrane pre nego što ispraznimo činiju.
Istraživači su u poslednje vreme zabrinuti za povećanu tendenciju mladih da mešaju pića puna šećera i kofein. Kofein stimuliše naš mozak isto kao i šećer, a u kombinaciji sa njim stvara opasnu zavisnost, a moguće je i da se stvore ozbiljni zdravstveni problemi.
Dobra stvar je da sve ove porive možemo zadovoljiti zdravom hranom, jer se mozak da prevariti. Na primer, zdravim namirnicama možemo dodati neke karakteristike nezdrave hrane da bismo tako mozak naterali na lučenje dopamina.
Dakle, jednostavno dodavanje badema u salatu učiniće da naš mozak reaguje pozitivnije na sam obrok. Isto kao što će pečenje krompira u rerni, umesto prženja, uzrokovati da koristimo manje ulja a hrana će biti jednako ukusna, pritom se nećemo osećati loše kao kada pojedemo picu. Ključ je u meri!
(redinfoportal)
Dodajte komentar