Zašto grickamo nokte?

Zaista, zašto grickamo nokte? Po frojdovskoj teoriji, ovaj problem predstavlja simptom oralne opsesije.

Uglavnom se ispoljava nakon anksioznosti i stresa u adolescenciji, ali jedno istraživanje sa Novog Zelanda otkriva pozitivan aspekt grickanja noktiju: deca koja grickaju nokte i sisaju palac manje su sklona alergijama.

Stres? Anksioznost?

Prazan stomak i želja da se prekine glad? Koji god razlog da je u pitanju, veliki broj ljudi gricka nokte. Od holivudskih zvezda – poput glumice Penelope Kruz, pevača Britni Spirs i Robija Vilijamsa, fudbalera Dejvida Bekama – do „običnih ljudi“, lista je dosta duga.

Zašto ovaj problem zahvata toliko ljudi, bilo da predstavlja prolaznu stvar ili stalnu naviku, bez obzira na godine? Iako istraživanja kažu da se tiče uglavnom dece i adolescenata, fenomen je najzastupljeniji kod osoba koje imaju od 12 do 18 godina.

Glavna karakteristika ovog poroka je nemogućnost da se odoli impulsu ili iskušenju da se izvrši ta akcija koja je, na neki način, štetna i ne baš higijenska. Ko od nas se nije pokajao odmah nakon grickanja noktiju? Posledice su mnogo gore od trihotilomanije, odnosno poremećaja čupanja kose.

Od Frojda do samosakaćenja Prema stručnjacima (kako objašnjava i „The Verge“), ovakvo ponašanje najpre uzrokuju anksiozost, stres i nervoza: čovek prinosi ruke ustima i počinje da gricka nokte a da toga nije ni svestan. Mnoga istraživanja su pripisala uzroke teorijama Sigmunda Frojda, koji je ovo smatrao takozvanom oralnom opsesijom, drugim rečima – nemogućnost da se prevaziđe određena faza psiho-seksualnog razvoja (takozvane oralne faze).

Ko gricka nokte mogao je imati, na osnovu ove interpretacije, probleme pri dojenju (prekratko je ili predugo trajalo) ili, na primer, nerešene probleme sa majkom. Drugi smatraju da se radi o jednom obliku samosakaćenja, koje može da bude pokazatelj potisnute agresivnosti.

Opsesivno-kompulsivni poremećaj nalik bolesti

Jedna skorašnja teorija, koju je raširilo Američko psihijatrijsko udruženje, smatra da grickanje noktiju može zaslužno da uđe u okvir mentalnih bolesti poput opsesivno-kompulsivnog poremećaja.

Naime, napad na nedužne nokte sve dok se ne dođe do mesa za mnoge osobe može da bude porok od kojeg je teško osloboditi se, poput duvana ili alkohola. Stoga bi ova neprijatna navika mogla uskoro da se pojavi u novom izdanju enciklopedije „Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders“ (Dsm).

Zašto je toliko teško prestati?

Najveći problem jeste prestati. Teškoća je povezana sa dva motiva: sa lakoćom tog gesta koji postaje automatski i, u nekim slučajevima, sa time što nemamo makazice pri ruci. Ako se nokat, na primer, iznenada zalomi, najlakše i najbrže rešenje je odgristi ga ili izravnati.

Postoji i pozitivna strana

Ponekad rđave navike imaju i pozitivan aspekt. Jedno istraživanje sa Novog Zelanda otkrilo je da su deca koja grickaju nokte i sisaju palac manje podložna razvitku alergija. Istraživanje sprovedeno na uzorku od hiljadu osoba od 5 do 32 godine, koje su periodično praćene, kasnije je objavljeno u naučnom listu „Pediatrics“.

Rezultati su pokazali da su deca koja su često sisala palac i grickala nokte (trećina ukupnog broja) manje sklona razvitku alergija sa 13 godina. Najvalidnija hipoteza jeste da imuni sistem jača kada je u detinjstvu izložen bakterijama koje se nalaze na prstima.

(redinfoportal)